Kako do vaučera za odmor u Srbiji

Početkom ove godine u Srbiji je štampano 100.000 vaučera za odmor na domaćim destinacijama, koji su podeljeni u rekordnom roku. Baš iz tog razloga rebalansom budžeta izdvojeno je još 100 miliona dinara za novih 20.000 vaučera, za koje će građani moći da se prijave od ponedeljka 10. maja.

“Svi građani mogu da apliciraju za vaučere. Jedini uslov je da nemaju veći mesečni prihod od 70.000 dinara i da provedu minimum pet noćenja u objektu koji izaberu. Svi smeštajni kapaciteti koji ispunjavaju uslove nalaze se na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telokomunikacija i sada već ima više od 1.000 objekata na različitim destinacijama koji prihvataju vaučere kao sredstvo plaćanja”, kaže za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić.

Kada je reč o proceduri prijave, svi oni koji su zainteresovani za vaučere, pre svega treba da odaberu destinaciju i izvrše rezervaciju, sami ili preko turističke agencije. Sa potvrdom i ličnom kartom zatim podnose zahtev u bilo kojoj poslovnici Pošte Srbije preko koje odobreni vaučer dobijaju na kućnu adresu.

“Ukupnu cenu za uslugu smeštaja gosti plaćaju delimično vaučerom u iznosu od 5.000 dinara, koliko je njime i predviđeno, dok se ostatak plaća po dogovoru sa davaocem usluga. To može biti čekovima, karticom, kešom ili na rate, sve zavisi od objekta do objekta”, napominje Seničić i dodaje da se očekuje da 120.000 vaučera, koliko je štampano ove godine, pomogne pre svega objektima u manjim mestima i ruralnom turizmu.

“Prošle godine situacija je bila dosta drugačija. Štampan je ogroman broj vaučera, oko 500.000, ali je iskorišćeno oko 200.000, tako da ove godine imamo realan odnos ponude i potražnje“.

Gosti prošle godine birali male domaće destinacije

Tokom prošle godine najtraženije destinacije za odmor uz pomoć vaučera bile su banje, planine i reke Srbije. Kako nam je rečeno u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Zlatibor i Sokobanja su među prvima na listi, ali su domaći gosti bili zainteresovani i za Vrnjačku banju, Prolom Banju, Kopaonik, Divčibare, Banju Koviljaču i Lukovsku banju.

„Za Sokobanju je podneto čak 34.114 prijava građana, odnosno trećina prijava, dok je najviše prijava pristiglo iz Beograda, Niša, Leskovca, Kragujevca i Novog Sada“, kažu u resornom ministarstvu.

“Veliki broj malih destinacija, koje nisu mnogo poznate, kao što su Ljubovija, Arilje, Ivanjica, bile su prepoznate jer je vladala velika potražnja i svi ljudi su se trudili da odu negde iz gradskih sredina”, dodaje Seničić.  

On očekuje da svi oni koji su prošle godine malo bolje upoznali Srbiju i ove godine odvoje vreme za odmor na domaćim destinacijama.

“To ne znači da naši građani neće putovati na odmor negde van Srbije, ali bi bilo dobro da steknemo naviku da, i kada prođe pandemija, jedan deo svog odmora provedemo u našoj zemlji na nekim novim destinacijama i da je malo bolje upoznamo jer ona i te kako ima šta da ponudi, počevši od prirodnih lepota do kulturno-istorijskih spomenika”, ističe naš sagovornik.

Povećana potražnja može dovesti do poskupljenja turističkih usluga

Kada je reč o cenama, Seničić navodi da sa povećanom potražnjom uvek dolazi do poskupljenja usluga i da je to neminovno. Iako još uvek ne raspolažu podacima za ovu godinu, tokom 2020. godine u određenim letnjim terminima cene su bile znatno veće nego što je to bilo realno, ali treba imati u vidu da destinacije u Srbiji, za razliku od onih u Evropi, imaju kraću sezonu, dok fiksne troškove moraju da plaćaju cele godine, pa je logično da pojedinačna cena usluga mora da bude skuplja.

“Ista situacija je u gradskim hotelima u Beogradu i Novom Sadu, koji kao najposećeniji gradovi imaju sezonu koja traje dva puta po dva meseca, dok Budimpešta ima sezonu koja traje 11 meseci. Logično je da u takvim uslovima imate jeftinije smeštajne kapacitete u Budimpešti, gde fiksni troškovi sa sigurnošću mogu da se pokrivaju 11 meseci, dok u Srbiji pet meseci radite, a sedam treba da pokrivate troškove, zbog toga nije lako doći do neke realne cene”, zaključuje naš sagovornik.