Kako izgledaju sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i drugih zemalja

Prema zvaničnim podacima, Republika Srbija je na početku ove godine imala zaključene ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 61 državom, sa sedam država su zaključeni ugovori koji su u postupku ratifikacije, u odnosu na sedam država ugovori su parafirani ali još nisu zaključeni, sa devet država je postupak pregovora u toku radi zaključenja ugovora (od kojih se sa pet država vode pregovori radi revizije već zaključenih ugovora – sa Velikom Britanijom, Holandijom, Nemačkom, Belgijom i Kiprom), dok su sa 21 državom razmenjeni nacrti ugovora radi započinjanja pregovora.

Kako za Biznis.rs kaže advokat i stručnjak za privredno pravo dr Milan Pavić, zaključivanjem ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja naša država želi da pre svega obezbedi potpunu zaštitu domaćih rezidenata od međunarodnog dvostrukog oporezivanja, ali i da stvori fiskalnu i pravnu sigurnost potrebnu za obavljanje privrednih delatnosti domaćih pravnih lica u inostranstvu.

Kako ističe, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja značajni su i za privlačenje stranih direktnih investicija, ali i za izbegavanje poreske evazije putem uspostavljanja sistema razmene informacija između poreske administracije Republike Srbije i poreske administracije države sa kojom je zaključen ugovor.

Ovi ugovori su, prema rečima našeg sagovornika, značajni i za eliminisanje ili redukovanje poreskih smetnji koje sprečavaju ili otežavaju slobodno kretanje kapitala, roba, usluga i radne snage. Isto tako, značajni su i za unapređenje poslovnog ambijenta kroz smanjenje poreskih stopa na prihode od dividendi, kamata, autorskih naknada, kao i naknada od izvršenih usluga. Ovi ugovori, prema rečima Pavića, važni su i za obezbeđivanje jednakog poreskog tretmana rezidenata Republike Srbije koji obavljaju delatnost u drugoj državi ugovornici u odnosu na rezidente druge države ugovornice koji obavljaju istu delatnost pod istim ili sličnim uslovima (posebno se to odnosi na izvođenje investicionih radova u drugoj državi ugovornici).

Kada se govori o poreskim stopama koje su predviđeni ugovorima u izbegavanju dvostrukog oporezivanja, u najvećem broju zaključenih ugovora poreska stopa na dividende se kreće od pet odsto (pod uslovom da je učešće rezidenata druge države ugovornice u osnovnom kapitalu 25 odsto ili više), odnosno 10 ili 15 procenata (ukoliko je učešće niže od 25 odsto u osnovnom kapitalu). Sa jednim brojem država primenjuje se jedinstvena poreska stopa – sa Kinom pet odsto, sa Jermenijom osam procenata, dok sa Azerbejdžanom, Iranom, Italijom, Kiprom, DNR Korejom, Pakistanom, Rusijom, Tunisom, Crnom Gorom i Češkom Republikom ta stopa iznosi 10 procenata. Sa Šri Lankom ugovorena je jedinstvena poreska stopa od 12,5 odsto, a sa Indonezijom i Nemačkom je 15 odsto, ističe naš sagovornik.

Kada su u pitanju poreske stope na kamate, sa najvećim brojem država je ugovorena poreska stopa od 10 odsto. Izuzetak su Belorusija i Jermenija, gde je stopa osam odsto, dok se poreska stopa od 15 odsto primenjuje na rezidente Belgije i Egipta.

U slučaju poreskih stopa na autorske naknade, sa najvećim brojem država ugovorena je jedinstvena poreska stopa od 10 odsto. U odnosu na rezidente Jermenije poreska stopa iznosi osam odsto, za rezidente Egipta i Indonezije – 15 procenata, dok se zaključenim ugovorima sa Austrijom, Estonijom, Izraelom, Irskom, Republikom Korejom, Letonijom, Luksemburgom, Maltom, Norveškom, Slovenijom, Hong Kongom, Crnom Gorom, Češkom Republikom i Španijom primenjuju stope od pet odsto za korišćenje ili pravo na korišćenje autorskih dela, odnosno 10 odsto za korišćenje ili prava korišćenja prava industrijske svojine – patenata, modela, žigova itd., ističe advokat i stručnjak za privredno pravo dr Milan Pavić.