Kako izmiriti dugovanja nakon stečaja?

Kada se nad firmom pokrene stečajni postupak onda se poverioci, pa i Poreska uprava, namiruju iz stečajne mase – svega onoga što firma poseduje i potražuje u trenutku otvaranja stečaja. U praksi se dešava da stečajni postupak bude završen bankrotstvom, firma je izbrisana iz registra, ali ostao je neizmiren poreski dug.

Neplaćeni poreski dug može se odložiti u celosti ili delimično. Odlaganje plaćanja poreskog duga može se odobriti jednokratno ili na rate, ali najduže do 24 meseca. Da bi se to sprovelo u praksi obveznik mora da ispuni sve uslove propisane zakonom.

Međutim, postoje situacije kada poreski obveznici, pre svega firme, nisu u mogućnosti da izmire račune prema Poreskoj upravi, iako su prethodno podneli zahtev za odlaganje. U tom slučaju preduzeće ide u stečaj.

Poreski savetnici kažu da će u tom slučaju firma prvo otići u blokadu, ali i ako se za to vreme ne otplati dug, odlazi u stečaj. Tada poreski obveznik dolazi u neprijatnu situaciju jer ne može uopšte da izmiri dugovanja.

“Sva poreska dugovanja ostaju na poreskim karticama bez obzira na likvidaciju ili stečaj i tamo ostaju večno. Zakon o poreskom postupku propisuje zastarelost, ali iz iskustva znam da Poreska uprava neće samoinicijativno otpisati zastarele poreze sve dok se to od nje ne zatraži. Pa i tada je to teško sprovesti u delo. Ali ako ste dovoljno uporni moraće da ga otpišu, jer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje kada nastupa zastarelost poreskog duga”, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Inače, zastarelost je propisana samo za poreze, obaveze za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje ne zastarevaju nikada.

Ako osnivač ili jedan od osnivača u nekom narednom periodu osnuje novu firmu ili preduzetničku radnju Poreska uprava će ponovo oduzeti PIB, bez obzira na to što je okončan postupak stečaja.

“Ukoliko neplaćene poreske obaveze nisu obezbeđene založnim pravom ili nije pokrenuta naplata od kontrolnog člana društva, tada Poreska uprava nema prava da oduzme PIB. Međutim, u praksi se to dešava”, navodi Pisarević.

Zastarelost poreskog duga

Ukoliko porez ne bude naplaćen u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku Poreska uprava pošalje opomenu građaninu, istekom roka se gubi pravo na naplatu.

Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.

„Zastarelost poreskog duga počinje da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je ta poreska obaveza nastala i Poreska uprava može da traži naplatu poreza sa pripadajućom kamatom pet godina unazad“, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ovde važi opšte pravilo prekida zastarelosti što znači da ako Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju (opomena za poreski dug i slično) tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.