Kako nam marketing prazni novčanik?

Otišli ste u prodavnicu po hleb, ali ste usput kupili još nekoliko proizvoda koje niste planirali. Na rafovima ste videli nove šljašteće reklame, akcijski artikli su povoljniji nego inače, a na kasi ste našli kesicu bombona koje dugo niste jeli. Kao i obično, trebalo vam je više novca da platite račun nego što ste mislili da će vam biti dovoljno kada ste krenuli od kuće. Zvuči li vam poznato?

Ovi svakodnevni primeri nisu puka slučajnost, već rezultat dugo istraživanog uticaja koji marketing ima na potrošača, a sve u cilju povećanja prodaje.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednica Skupštine Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Olivera Veselinović, potrošači kupuju stvari koje nisu planirali – samo zato što su ih videli na istaknutom mestu.

„Usput uzmemo gomilu stvari koje inače nismo planirali, ali su nam bile istaknute“, objašnjava ona dodajući da odgovornost za kupovinu snosi sam potrošač.

„Ja mislim da je to ipak odluka potrošača. On se za nešto nije opredelio pod pritiskom, nego je to izloženo na jedan primeren način u trgovini. Mislim da je to ipak u redu, bez obzira na to što nam psiholozi savetuju razne stvari kao, na primer, da ne idemo gladni da kupujemo hranu“, objašnjava naša sagovornica.

A šta kažu psiholozi? Upravnica Instituta za psihologiju u Beogradu dr Ivana Stepanović Ilić ističe da je utvrđeno da, još u dečijem uzrastu, reklama stvara potreba da se reklamirana stvar poseduje. Ukoliko to nije slučaj, deca se ne osećaju dobro.

„Istraživanja još iz prošlog veka pokazala su da se reklamama kod dece razvija potreba da imaju proizvod koji se propagira, kao i da se stvara efekat da se deca ne osećaju adekvatno ukoliko određeni proizvod nemaju“, ističe ona.

Vek kasnije, pod uticajem digitalnih tehnologija, stvari su daleko složenije – sada su na „udaru“ adolescenti.

„Danas su takvi efekti još izraženiji budući da su reklame svuda oko nas u virtuelnom i stvarnom prostoru, kao i da su deca mnogo više izložena medijima. U adolescenciji je sve to izraženije jer se adolescenti često porede sa drugima u pogledu oblačenja, izgleda i stvari koje poseduju, te se često u vršnjačkim grupama stvara klima da je važno imati neki gedžet, patike određene marke ili nešto drugo. Pošto su adolescenti mnogo više na internetu i socijalnim mrežama koje imaju svoje algoritme za plasiranje reklama, efekti su veći nego na mlađu decu“, objašnjava Ivana Stepanović Ilić.

Jedino rešenje ovog problema koji je u digitalnom svetu dobio drastične razmere je, kako dodaje, medijska pismenost.

„Za borbu protiv ovakvih stvari veoma je važno od malih uzrasta razvijati medijsku pismenost i kritičko mišljenje, kako u porodici tako i u školi, koji mogu pomoći da prozremo namere onih koji plasiraju proizvode, da razmislimo o onome što se u reklamnoj poruci sugeriše i da donesemo zasnovan sud o datom proizvodu“, zaključila je ona. A kakva je situacija sa „analognim“ marketingom?

Kako je dodala Olivera Veselinović iz NOPS-a, način na koji potrošači mogu da uštede jeste spisak potrepština koji neće menjati na licu mesta.

„Kada bismo planirali kupovinu, držeći se strogo spiska koji smo sa sobom poneli, verovatno bismo puno uštedeli. Takođe, i akcijski katalozi u marketima su dobra stvar u smislu što ja mogu da razgledam ponudu kod kuće i da, ukoliko ta akcija traje kada budem išla sledeči put, kupim proizvod za koji sam se odlučila“, navela je Veselinović, dodajući da i ona sama kao potrošač dobro razmisli pre kupovine.

Pročitajte još:

• Da li se iza jeftinih prodavnica krije dobar marketing ili loša finansijska situacija?
• Šta će od jeftinijeg uvoza kikirikija dobiti konditorska industrija, a šta potrošači?
• Uprava carina uplatila u budžet 608 miliona evra više nego prošle godine

„Ja lično, s obzirom na to da nemam neka visoka primanja, dobro razmislim pre nego što kupim, tako da teško da mogu da potpadnem pod takav uticaj“, objašnjava ona, dodajući i da sve veći uticaj na iznos računa ima plaćanje platnom karticom.

„Kartica je dosta izazovna stvar. Ja plaćam samo u kešu i tačno znam koliko novca imam u novčaniku i znam čime raspolažem, tako da neću kupiti sve ono što je preko toga jer neću imati čime da platim. Moj suprug i sin imaju karticu i kupuju više stvari. Na neki način se, čak ni usmeno ne sabira koliko novca imate na kartici prilikom kupovine“, dodala je ona.

Kako je objasnila, potrošač koji ima dobra primanja i koji uglavnom plaća karticom je opušteniji.

„Neko ko ima karticu i zna da ima dobra primanja je opušteniji i manje gleda na cenu. Generalno, potrošač sve manje vremena ima da upoređuje cene“, objasnila je.

Na naše pitanje da li manje vremena za upoređivanje cena znači i veću verovatnoću za povećanje profita prodavca, Veselinovič odgovara potvrdno, dodajući da ponašanje prodavaca nije u sukobu sa pravilima.

„Da, baš tako. Mislim da su, ipak, te marketinške cake okej. To je dopušteno, ne smatram da se radi o nečemu što je mimo trgovačkih uzansi. Znači, trgovci se na jedan mudar način bore za svoje kupce jer ih na to primorava konkurencija. Jednostavno, to je ta tržišna utakmica“, zaključila je ona.

I predsednik Udruženja potrošača Efektiva smatra Dejan Gavrilović smatra da se ne radi o nezakonitom postupanju trgovaca, već da je sve na potrošaču.

„Da, tu se radi o psihološko-ekonomskoj vrsti uticaja na potrošača, da na trasi odlaska do kase, primeti neku sitnicu, čokoladicu ili nešto što je na sniženju, ne bi li i to kupio, iako mu u startu nije bilo potrebno. Tu se ne radi o nezakonitom uticaju na potrošača, niti je takav vid poslovanja kažnjiv, jer potrošača niko nije prisilom naterao da nešto kupi“, rekao je Gavrilović za naš portal.