Kako postati lobista u Srbiji i šta to podrazumeva?

Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) krajem januara je objavila šta sve mora da zna onaj ko hoće da se bavi lobiranjem u Srbiji, i šta to podrazumeva. U istom periodu dopunjen je i kodeks ponašanja učesnika u lobiranju, ali i detalji o obuci kroz Pravilnik o programu obuke za lobistu, nakon koje se stručnjaci u ovoj oblasti, ako je uspešno savladaju, upisuju u registar lobista.

„Obuku za lobiste sprovodi Agencija čiji su zaposleni prošli intezivne obuke i dobili sertifikate da budu predavači za lobiste. Namenjena je pre svega budućim lobistima, zatim svima koji žele da prošire svoja znanja u oblasti lobiranja u skladu sa Zakonom, potencijalnim lobiranim licima koja žele da saznaju sve o svojim obavezama iz zakona o lobiranju, korisnicima lobiranja“, objasnili su u ASK za Biznis.rs.

Dodaje se da je obuka dvodnevna prema Programu obuke, nakon čega se posle pet dana vrši provera poznavanja sadržaja Programa obuke, a kandidatima koji polože test Agencija izdaje Uverenje o završenoj obuci.

„Direktor Agencije doneo je Odluku o održavanju obuke za lobistu u periodu od 17. do 18. februara, za koju vlada veliko interesovanje. Uputstvo o navedenoj obuci nalazi se na sajtu Agencije, a naknada za obuku iznosi 44.760 dinara“, naglasili su u Agenciji.

Lobiranje u Srbiji započinje obraćanjem lobiste ili neregistrovanog lobiste lobiranom licu u pismenoj formi. Bez pisanog obraćanja lobiranom licu nema lobiranja, a lobista, odnosno pravno lice koje obavlja lobiranje, može započeti lobiranje tek nakon zaključenja ugovora o lobiranju sa korisnikom lobiranja. Lobista, odnosno pravno lice, kako kažu, ne mogu se ugovorom obavezati na određeni ishod lobiranja.

Razlike između registrovanog i neregistrovanog lobiste

Zakonom o lobiranju, koji je stupio na snagu 14. avgusta 2019. godine, prvi put se uređuju uslovi i način obavljanja lobiranja, pravila lobiranja, registar i posebne evidencije u vezi sa lobiranjem, kao i druga pitanja od značaja za lobiranje. Tako da se, kako napominju u Agenciji, može reći da je Republika Srbija bila hrabra i priključila se manjem broju država u svetu koje su zakonski uredile aktivnosti lobiranja.

Lobiranjem se u Srbiji može baviti fizičko lice koje je upisano u Registar lobista u skladu sa zakonom, a to znači da prvo mora ispunjavati određene zakonske uslove i to da je državljanin Republike Srbije, potpuno poslovno sposobno, sa visokom stručnom spremom, neosuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja, da mu nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti i da je završilo Obuku za lobistu koju sprovodi Agencija.

„Takođe, lobiranjem može da se bavi i privredno društvo, odnosno udruženje koje je upisano u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje u skladu sa zakonom, i to ako je upisano u registar privrednih subjekata, odnosno u registar udruženja, ima zaposlenog najmanje jednog lobistu, nije osuđeno za krivično delo ili mu nije izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti i ako odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja i kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti“, naglasili su u Agenciji.

Dodaju da se lobiranjem može baviti i neregistrovani lobista, koji je fizičko lice koje nije upisano u Registar lobista, a zakonski je zastupnik ili zaposlen kod korisnika lobiranja ili zastupa interese udruženja ili privrednog društva čiji je član korisnik lobiranja.

„Ova vrsta ‘lobista’ ne lobira za nekog drugog – za nekog korisnika, već za sopstveno pravno lice i zbog toga mu ne treba ugovor o lobiranju, kao što to mora imati lobista ili pravno lice koje je upisano u Registar pravnih lica koje obavljaju lobiranje. Vrlo je važno naglasiti da i za neregistrovane lobiste važe određena pravila, a to je da se pisanim putem obrati lobiranom licu, jer samo na taj način započinje lobiranje, a dužni su da prilikom lobiranja postupaju u skladu sa načelom integriteta u skladu sa zakonom i da se pridržavaju odredaba Кodeksa ponašanja učesnika u lobiranju. I za njih su predviđene prekršajne odredbe“, naveli su naši sagovornici.

Napominju i da lobiranje u Srbiji može da obavlja i strano fizičko i pravno lice koje je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin, odnosno ima sedište, i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim, odnosno pravnim licima koja obavljaju lobiranje na teritoriji naše zemlje.

Dozvoljeni i nedozvoljeni poslovi lobiranja

Lobiranje je aktivnost kojom se vrši uticaj na organe vlasti u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja, u skladu sa zakonom. Svi učesnici u lobiranju moraju da poštuju pravila koja su regulisana Zakonom o lobiranju i Кodeksom ponašanja svih učesnika lobiranja, odnosno da poštuju vrednosti koje sadrži načelo integriteta, kao i da lobirana lica vode računa o zaštiti javnog interesa.

„Samo tako će se izbeći rizik da se lobiranje izjednači sa korupcijom. Lobiranje i korupciju treba posmatrati odvojeno, jer korupcija predstavlja skup aktivnosti kojima se utiče na donosioce odluka na način koji je kažnjiv, odnosno to su aktivnosti koje predstavljaju krivično delo, kao što su primanje ili davanje mita. Tamo gde nastaje korupcija, prestaje lobiranje“, ističu u Agenciji.

Stoga je, dodaju, lobiranje odavno postalo sastavni deo odgovornog političkog odlučivanja u određenom broju država, koje su ga zakonom regulisale.

„Naša država je položila ispit zrelosti jedne demokratske države, koja je na dobrom putu da se više ne stavlja znak jednakosti između lobiranja i korupcije, jer su stvoreni institucionalni okviri koji minimizuju mogućnost pojave korupcije“, konstatovali su naši sagovornici.

Broj lobista i transparentnost njihovog rada

Agencija je sprovela pet obuka za lobistu u 2020. godini, koju je uspešno završilo 65 učesnika, od kojih je 25 lobista upisano u Registar lobista i dva pravna lica koja obavljaju lobiranje koja su upisana u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje.

„Agencija ima veliku ulogu u postupku lobiranja, a da bi bilo transparentno, između ostalog vodi Registre lobista i pravnih lica koji obavljaju lobiranje i Posebne evidencije stranih fizičkih i pravnih lica koji obavljaju lobiranje“, naglasili su u Agenciji za naš portal.

Dodali su da, takođe, ova institucija vrši proveru Izveštaja o radu lobista, odnosno, pravnih lica koja obavljaju lobiranje; kontrolu sadržine i načina vođenja evidencije organa vlasti o lobističkim kontaktima funkcionera koji su izabrani, postavljeni, imenovani, zaposleni ili na drugi način radno angažovani u tom organu; izriče mere u slučaju kršenja obaveza lobiranom licu, odnosno odgovornom licu u organu vlasti, u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje korupcije, inicira pokretanja disciplinskog postupka i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane Zakonom.

„Javnost ima pravo da zna kako su institucije i javni funkcioneri donosili odluke, odnosno ko je lobirao u prilog aktuelnih pitanja. Donosioci odluka bi trebalo da daju primer svojim ličnim ponašanjem kada je reč o odnosima sa lobistima čija je uloga legitimna i zakonom definisana. Svedoci smo da je prethodna godina bila posebna u svim segmetima rada, pa tako predpostavljamo da je i to razlog što za sada nemamo dostavljene podatke o lobiranju, koje je trebalo da dostave lobisti izveštajem o radu, odnosno lobirana lica obaveštenjem o lobističkim kontaktima“, zaključili su u ASK.