Proizvodnja hrane će postati prioritet, a neće imati ko da je proizvodi

Dragan Stojanović, jedan od osnivača Opšte zemljoradničke zadruge Crveno zlato, nakon završenih studija i stečenog zvanja diplomirani inženjer poljoprivrede, kratko vreme se oprobao u ulozi profesora u Poljoprivrednoj školi u kojoj je i sam nekada bio đak, ali tu se nije dugo zadržao. Imao je drugačiju viziju o tome gde treba da investira svoje znanje. Sa još nekoliko prijatelja osnovao je zadrugu i okrenuo se uzgajanju povrća i voća. Trenutni rezultati koje zadruga beleži, pokazuju da je doneo dobru odluku.

„Mi se uglavnom bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, samim tim i prodajom tih proizvoda u Srbiji i u zemljama u okruženju. U pitanju je plastenička proizvodnja – 70 odsto je povrće, 30 odsto voće. Klijenti su nam poljoprivredni proizvođači, kooperanti i zadruge. Proizvodi se prvenstveno plasiraju na tržište Srbije, a ostatak ide za Crnu Goru, Grčku i Hrvatsku”, ističe Stojanović.

Zadruga Crveno zlato osnovana je 2021. godine, u vreme kada je tržište bilo pogođeno posledicama pandemije, a kasnije se tome pridružila eskalacija sukoba na Istoku, zbog čega se tržište još više uzburkalo. Ipak, prema rečima našeg sagovornika na njegovo poslovanje se to nije previše odrazilo, jer u poljoprivredi situacija nikada nije sjajna. 

„Takva je poljoprivreda, uložite novac, a neizvesno je da li ćete da izvučete i ulog. Niko nije kriv, takav je posao. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom”, komentariše Stojanović i dodaje da i pored neizvesne prirode posla ulaže velike nade i resurse u poljoprivredu.

Iako je bila loša godina za proizvodnju, Stojanović kaže da su ljudi zadovoljni. Kvalitet proizvoda je bio nezadovaljajuć, jer je godina bila čudna po pitanju klime, ali cena prozvoda je to nadoknadila.

Naš sagovornik planira izgradnju još jednog objekta pomoću subvencija ili kredita od banke.

„Voleli bismo da u budućnosti, pored svežeg povrća, izbacimo i jedan gotov proizvod, zimnicu, kisele kornišone ili kiseli kupus”, otkriva Stojanović.

Na pitanje da li smatra da je tržište zasićeno takvim proizvodima, Stojanović odgovara da tržište nikada ne može da bude zasićeno, jer iz godine u godinu manjka radne snage. Smatra da su mladi ljudi „zaluđeni drugim stvarima“ i da nemaju vremena da razmišljaju, tako da će jednog dana sve doći na svoje, kaže Stojanović.

„Biće i deficita hrane, jer neće imati ko da je proizvodi”, ističe Stojanović.

Osnivači zadruge su se organizovali na nivou porodice, 80 odsto se oslanjaju na sebe, zato nemaju problem kada je u pitanju radna snaga.

„Njiva traži radnika, a ne vlasnika”, komentariše Stojanović i dodaje da, iako poljoprivreda podrazumeva mnogo odricanja i truda, vidi veliku perspektivu, jer da nije tako, ne bi se tim poslom bavio. O uspehu za kratko vreme najbolje govore rezultati koje zadruga beleži.

„Ponosan sam da posle tri godine od osnivanja zadruge immao 300 kooperanata i što su svi kupci kojima dobavljamo robu ostali kod nas. Nijednog nismo izgubili. To je pokazatelj da smo na pravom putu”, ističe Stojanović za kraj.

U nastavku pogledajte rang-listu najuspešnijih domaćih mikro preduzeća koja se bave mešovitom poljoprivrednom proizvodnom, prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall: