Kako se kontrolišu devizne transakcije za pravna lica?

Poslovanje u devizama, odnosno stranim valutama, podrazumeva poštovanje više zakona, pre svega Zakona o deviznom poslovanju, ali i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terotizma. U skladu sa propisanim pravilima, banke koje vrše transakcije u devizama za pravna lica dužna su da sprovode kontrolu uplata i, ukoliko uoče bilo kakvu nepravilnost, obave dodatne provere. Krajnja instanca je prijava Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Prema ograničenju propisanom u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, “lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti”. 

Ovo ograničenje važi i u slučaju kada stranka ili treće lice plaća robu ili uslugu vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija čiji je ukupni iznos 10.000 evra ili više i odnosi se na mesečne uplate sa tekućeg računa. 

Kako je propisano zakonom, banke su dužne da provere svaku transakciju veću od 10.000. Međutim, kako je nedavno za RTS izjavio advokat Nikola Premović, česta je praksa da banke klijentima prilikom uplate veće od 15.000 evra traže da potpišu izjavu o poreklu novca. 

Ukoliko uplatu vrši pravno lice koje je nerezident, odnosno koje nije registrovano u Republici Srbiji, banke za iznose do 10.000 evra zahtevaju izjavu, a za veće iznose fakturu i ugovor.

“Za sve transakcije veće od 10.000 evra banka zahteva adekvatnu dokumentaciju. To podrazumeva ugovor po kom osnovu se novac dobija”, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.

On navodi da se vrši provera i onoga ko šalje i onoga ko prima novac, ali i da se za svaku neouobičajenu uplatu vrši dodatna provera. To podrazumeva kontaktiranje banke sa onim ko prima novac i dodatna objašnjenja. Na osnovu priložene dokumentacije i izjava utvrđuje se da li je moguće prihvatiti priliv novca ili ne. 

“Gleda se po kom osnovu neko vama uplaćuje novac, to jest morate to dokumentovati ugovorom u kome je detaljno objašnjena svrha uplate, od koga ide ka kome, da li je to nešto fingirano ili je to standardni posao kojim se firma bavi”, navodi Musabegović.

Prema njegovim rečima, ukoliko je nešto veoma sumnjivo banka je dužna da obavesti Upravu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

“To je u osnovi. Svaki slučaj je individualan, svaki se proverava, a što je veća suma, to su veće i provere”, ističe Musabegović.