KAKO SU TRGOVALE BERZE U PROŠLOJ GODINI? U svetu obaranje rekorda, a kod nas neiskorišćene mogućnosti

Kada se sumira protekla godina u poslovnom svetu, veliki investicioni fondovi i tehnološke kompanije su “omastile brk” čak i u vreme pandemije, ili možda upravo zbog nje. Wall Street je postigao nove istorijske rekorde u obimu i vrednosti trgovanja, a sličan trend su pratile i najveće azijske berze.

Isto se, nažalost, ne može reći i za rezultate Beogradske berze. Iako ima dugu tradiciju, i početkom novog milenijuma je izgledalo da bi mogla da postane jedna od vodećih berzanskih ustanova u regionu, slaba ponuda i interesovanje investitora doveli su do stagnacije na niskom nivou trgovanja, a izbijanje korona virusa je samo pogoršalo tu situaciju.  

“Tokom prethodne godine tržište kapitala u Srbiji je dodatno uzdrmano dramatičnim smanjenjem već ionako niske likvidnosti, što je promet akcijama spustilo na vrlo nizak nivo. Ipak, poslednji kvartal ove godine ukazuje da još postoje određene mogućnosti da se ta likvidnost aktivira”, naglašava Miroljub Ristić, direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze.

Prema njegovim rečima, uzimajući u obzir celokupnu situaciju i očekivanja da će se potencijalni oporavak finansirati na tržištu duga, kao i da niska likvidnost pogoduje ubrzanoj koncentraciji vlasništva, sa jedne strane, kao i visokim prinosima koji se ostvaruju na razvijenim globalnim tržištima akcija, sa druge, i dalje je teško očekivati da će u narednom periodu doći do promene u intenzitetu i obimu trgovanja akcijama u Srbiji bez dramatične promene pristupa države regulaciji i aktivnostima na tržištu.

“Broj kvalitetnih portfeljnih akcija mogu se nabrojati na prste jedne ruke, a barem trećina prometa odnosila se na one akcije koje su na putu da napuste berzansko tržište. Ako u uslovima rekordnih nivoa na svetskim tržištima Beogradska berza ne daje znake života, onda nije teško zamisliti gde će se nalaziti u nekim težim vremenima po globalno tržište kapitala. Očito, glavni kreatori ekonomska politike u zemlji i dalje ne vide potrebu da je našoj privredi potrebna snažna i efikasna berza i što duže ovo mišljenje preovladava teže će biti podići iole kredibilno tržište”, komentariše u razgovoru za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

Međutim, kako kaže Ristić, za nedostatak aktivnosti na domaćoj berzi postoji i jedan opravdan razlog.   Naime, intenziviranje rada na Nacionalnoj strategiji razvoja tržišta kapitala tokom prva dva meseca i aktivno učešće predstavnika Beogradske berze u radnoj grupi koju je formiralo ministarstvo finansija za izradu predmetne strategije, dalo je osnov za umereni optimizam da će se pojedini efekti novog pristupa videti već u ovoj godini.

“Naravno, proglašenje pandemije je značajno izmestilo fokus aktivnosti, ali se tržište kapitala i dalje vidi kao neiskorišćena mogućnost za finansiranje narastajućih potreba preduzeća za dodatnim likvidnim sredstvima, s tim što se tržište duga trenutno percipira kao lakša i poželjnija opcija”, objašnjava Ristić.

On veruje da tržištem kapitala, odnosno inicijalnim javnim ponudama najkvalitetnijih privatnih i državnih preduzeća, najbolje dolazi do kreiranja novih mogućnosti za ulaganje u Srbiju i razvijanja efikasnog transmisionog mehanizma. “Nije toliko teško imati razvijeno tržište kapitala u nerazvijenoj ekonomiji, ali je izazov razviti ekonomiju bez tržišta kapitala”, napominje naš sagovornik sa Beogradske berze.

Ekonomski stimulusi i rast tehnoloških kompanija pokreću svetske berze

Nasuprot tome, aktivnosti na vodećim svetskim berzama su “probile plafon”. Nekoliko (ne)očekivano velikih inicijalnih javnih ponuda, nezapamćeni rast tehnoloških kompanija, pa i usmeravanje velikih fondova ka kritpovalutama kao novom sigurnom utočištu u vremenima krize, pored tradicionalnog izbora u zlatu, obeležile su 2020.

“U protekloj godini stalo je barem nekoliko prosečnih berzanskih godina. Oscilacije vodećih svetskih indeksa išle su u visini 50-80 procentnih poena što najbolje opisuje svu dramatičnost u ovogodišnjem kretanju akcija”, opisuje Gujaničić.

Glavni broker u Momentum Securities dodaje da je godinu svakako obeležila velika privredna kriza izazvana pandemijom, dok ništa manje značajniji nisu bili netržišni stimulansi u vidu masivnih fiskalnih paketa skoro svih nacionalnih država i monetarnih intervencija ključnih svetskih centralnih banaka.

“Ovi stimulansi su preovlađujuće uticali da svetski indeksi godinu okončaju mahom na rekordnim nivoima, i gotovo je izvesno da bi bili barem 10-20 procentnih poena ispod da su ovi podsticaji izostali”, objašnjava Nenad Gujaničić.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i Miroljub Ristić sa Beogradske berze. „Kretanje cena na najvećim svetskim tržištima svoje zlatno doba duguje aktivnostima centralnih banaka koje ubrizgavaju ogromna sredstva kako bi olakšali posledice koje pandemija ostavlja. Izuzetno ubrzana kreacija novog novca prebacuje inflaciju sa potrošačkih dobara ka tržištima akcija, robe i nekretnina kao pokušajima investitora da se sačuvaju od negativnih efekata ovako velike monetarne ekspanzije”, smatra Ristić.  

Pored toga, kako kaže, negativne kamatne stope na međunarodnom tržištu duga stavaljaju u ogroman problem fondove koji upravljaju velikim sredstvima kako da obezbede zahtevane stope prinosa, te je došlo i do povećane izloženosti portfolija ka equity investicijama.

“Tehnološke kompanije koje su se pokazale najrezistentnijim u vremenu pandemijskih šokova predstavljale su prirodan izbor svim investitorima, što je, uz već pomenuto upumpavanje likvidnosti, njihove cene dovelo na zaista neočekivane nivoe. Verujem da će naredna godina doneti nove promene u strukturama portfolia najvećih kompanija, pre svega ka alternativnim investicijama u nove klase aktive,  digitalne valute, i decentralizovanu ekonomiju. Takođe, poslovanje u doba korona virusa otvorilo je mogućnosti za mešanje karata u finansijskoj industriji kao sledećem kandidatu za velike promene, zaključuje Ristić.