Kako su ugrožene porodice ostale bez dečjeg dodatka?

Od kako je država početkom godine, u dogovoru sa socijalno-ekonomskim partnerima, odnosno sindikatima i udruženjima poslodavaca, dogovorila povećanje minimalne cene rada u Srbiji, deo porodica, koje žive samo sa jednom minimalnom platom, izgubile su pravo na dečji dodatak.

“Nakon podizanja iznosa minimalne zarade bilo je neophodno podići i cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak, upravo da najugroženije porodice koje žive samo sa jednom minimalnom zaradom to pravo izgube. Upravo se to dogodilo. O potrebi da se hitno reaguje i podigne cenzus za dečji dodatak govorio sam još u martu na sednici Socio-ekonomskog saveta”, kaže za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član SES, Goran Milić i podseća da je u aprilu ove godine minimalna zarada iznosila 32.371,68 dinara, dok je cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak 9.253,29 dinara.

Milić dodaje da je, na pomenutoj sednici SES, naišao na punu podršku ministarke za rad, socijalnu zaštitu i boračka pitanja Darije Kisić-Tepavčević.

“Ali, ovo pitanje je, od formiranja nove Vlade, u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiji”, ističe Milić i dodaje da iz tog Ministarstva još uvek nema nikakvog predloga rešenja.

Sličan odgovor dobio je i portal Biznis.rs u kabinetu ministarke Kisić-Tepavčević.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković u izjavi za Biznis.rs kaže da bi “dečji dodatak trebalo da bude gotovo univerzalno pravo, naravno u različitim iznosima, zavisno od primanja porodice”.

Inače, pravo na dobijanje dečjeg dodatka imaju roditelji koji svojim zaposlenjem zarađuju prihode koji ne prelaze cenzus propisan za dobijanje ove finansijske pomoći. Potrebno je da osoba koja podnosi zahtev za dečji dodatak određenom dokumentacijom dokaže svoja primanja. Uslov je da roditelj prosečnim primanjem ne prelazi propisani cenzus.

Zaposleni roditelji koji konkurišu za dečji dodatak moraju pribaviti uverenje o prosečnim primanjima u prethodna tri meseca od perioda u kome se konkuriše. Roditelji koji nisu zaposleni, već primanja ostvaruju na osnovu ugovora o delu, autorskih prava, poljoprivrede ili obveznica, dostavljaju dokument kojim dokazuju mesečni ili godišnji prihod domaćinstva.

Dečji dodatak mogu primati državljani Srbije, ali i strani državljani sa statusom stalno nastanjenog stranca, koji neprosredno brinu o detetu. Pravo na dečji dodatak može se ostvariti ako roditelj, odnosno onaj koji podnosi zahtev, ne poseduje dodatne nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, osim one u kojoj porodica živi. Bitna je i kvadratura stana. Takođe, za ostvarivanje prava porodica može posedovati i garažu, ali ne veću od 20 metara kvadratnih.

Izuzetak od pravila mogu imati samo porodice koje dohodak zarađuju od poljoprivrede. Za te porodice važi pravilo da dečji dodatak mogu ostvariti ako nemaju stambeni prostor veći od broja članova porodice uvećan za jednu sobu, ali i ekonomske zgrade i zemljište do dva hektara po članu porodice.

Dečji dodatak se prima za najviše četiri deteta, ali ukoliko majka nakon trećeg detata rodi blizance ili više dece, ima pravo na dečji dodatak na svako rođeno dete rođeno tokom četvrtog porođaja. Peto i svako naredno dete može primati dečji dodatak ukoliko neko od prva četiri deteta više ne može da ostvari to pravo. Takođe, ovo pravo se može proširiti i na svako dete bez roditeljskog staranja o kome se podnosilac neposredno brine.