Kakve su cene za promenu stolarije, kotlova i izolacije?

Ovih dana 67 lokalnih samouprava koje su sa državom ušle u prvi krug subvencionisanja građana za poboljašnje energetske efikasnosti, objaviće konkurse za preduzeća koja proizvode i ugrađuju stolariju, izolaciju i kotlove za grejanje. Građanima će biti plaćena polovina troškova za neke od tih investicija koju budu tražili.

Kada lokalne samouprave naprave spisak najpovoljnijih ponuđača, građani će odabrati jednu i javiti se na javni poziv opštine ili grada koji će biti raspisan u avgustu.

Na osnovu te prijave domaćinstvo uplaćuje novac izabranoj firmi za radove, a subvencije, što je polovina tih uloženih sredstava, biće im isplaćena, kada lokalna komisija izađe na teren i proveri urađeni posao. Građani već obilaze prodajne objekte.

Šef maloprodaje preduzeća Hram 032 u Beogradu Petar Tutić kaže da je interesovanje građana veoma veliko. Uglavnom se svi interesuju za energetski efikasne otvore, odnosno stolariju. Cena više nema primat, ljudi se orijentišu na kvalitetniju stolariju i žele to i da kupe“, navodi Tutić, prenosi RTS.

Cena stolarije, izolacije, kotlova za grejanje 

Tačnu računicu je teško napraviti, jer je ponuda velika, a cene šarolike, ali grube procene sa tržišta pokazuju: za prosečan stambeni objekat od 60 kvadratnih metara ugradnja kompletne stolarije košta od 1.000 do 2.000 evra u zavisnosti da li su vrata i prozori pe-ve-ce, što je jeftinija varijanta, ili skuplja od aluminijuma.

Arhitekta u Zavodu za arhitekturu i urbanizam CIP Gordana Vasiljević ukazuje da pe-ve-ce prozori koji se najčešće koriste kod nas postižu jako dobre rezultate. „Nećete pogrešiti ako kupite prozor od pe-ve-cea sa adekvatnim staklom. Naročito je bitan i sam način ugradnje. I on će biti isto tako kvalitetan u zaštiti i od toplote i od hladnoće kao jedan aluminijumski prozor“, naglašava Vasiljevićeva.

Za fasadnu izolaciju kuće iste kvadrature treba izdvojiti oko 1.200 evra. Kvadrat termičkog omotača košta imeđu 15 i 28 evra u zavisnost da li je stiropor ili kamena vuna. Preporučuje se da debljina izolacije bude od 10 do 12 centimetara.

„Najčešće u projektima za termoizolaciju zidova i krovova koristimo mineralnu vunu, a njena debljina zavisi od spoljne temperature, klimatske zone u kojoj se nalazi objekat“, objašnjava Svetlana Karanović, direktorka Zavoda za arhitekturu i urbanizam – CIP.

Kako ističe, stiropor se koristi za objekte manje spratnosti – individualne porodične kuće.

Za istu površinu stambenog prostora, ko već ima radijatore, a želi da promeni kotlove za grejanje na čistiji energent, njihova cena sa ugradnjom košta od 80.000 do 160.000 dinara.

Isti uslovi važe i za one koji žive u zgradama, s tim što im za zamenu kotlova i izolacije treba saglasnost polovine stanara. Ukoliko menjaju samo stolariju, ta saglasnost im ne treba.