Kakvo je finansijsko zdravlje sektora u Srbiji nakon pandemije?

Kompanije koje imaju najveću vrednost imovine, odnosno aktive su u prošloj godini imale i najveći nivo generisanih prihoda. Ovaj zaključak može se doneti na bazi analize uzorka 1.000 kompanija sa najvećim prihodima u 2020. godini u Srbiji, a na bazi podataka koje je za portal Biznis.rs, obezbedila regionalna bonitetna kuća CompanyWall. Naime, od deset sektora koji imaju najveći nivo generisanih prihoda, čak sedam ima i najveću vrednost aktive.

Kroz ovu analizu se, na bazi pomenutog uzorka, vidi koji sektori sa sobom nose najveći finansijski rizik, koji imaju najveći udeo sopstvenog kapitala (pa, samim tim, nose i mali rizik), u kojim je sektorima učešće stalne imovine veliko i slično.

Likvidni i stabilni

Pre svega, važno je shvatiti koji se sektori u ovoj analizi tretiraju kao „pobednici“. Oni moraju da ispunjavaju dva uslova. Prvi uslov je da se nalaze u grupi deset najvećih sektora po vrednosti ukupne imovine, odnosno aktive, a drugi – da prema analizi analitičara nosi sa sobom mali finansijski rizik, odnosno da postoji mala verovatnoća ulaska u zonu nelikvidnosti (kratkoročne nemogućnosti namirivanja obaveza) i nesolventnosti (dugoročne nemogućnosti namirivanja obaveza). Nesolventnost sa sobom veoma često nosi i likvidaciju kompanije, ukoliko ne dođe do pomoći sa strane (dokapitalizacija od strane druge kompanije, otpis dugova, pomoć države…).

Analitičari su, kroz više parametara, ocenili finansijsko zdravlje celih industrija u Srbiji i njihovih pojedinačnih učesnika i po tom osnovu ocenili njihov finansijski rizik.

Jedan od sektora pobednika je trgovina na veliko farmaceutskim proizvodima. Taj sektor je i prema analizi bilansa uspeha (prihodnih i profitnih ostvarenja) bio jedan od najboljih. Ova analiza samo dokazuje da je sektor trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima zaista profitabilan, stabilan i likvidan.

Nekoliko pokazatelja ukazuje na odlično finansijsko zdravlje i visoku likvidnost i solventnost sektora. Pre svega, obrtna imovina kompanija u ovom sektoru je dominantna u ukupnoj imovini. Kako se obrtna imovina brzo pretvara u novac, jasno je da to ukazuje na visoku likvidnost. Dalje, u ukupnim izvorima finansiranja, sopstveni kapital ima visoko učešće, od oko 42 procenata.

Za potpunu sliku važno je pogledati i odnos sopstvenog kapitala i stalne imovine. Naime, stalna imovina je imovina koja se „pretvara“ u novac u periodu dužem od godinu dana, kao što su zgrade, oprema i slično, dok je obrtna imovina deo imovine koji se pretvara u novac u periodu kraćem od godinu dana (npr. zalihe, potraživanja, sredstva na računu…). Osnovno je pravilo da se stalna imovina finansira dugoročnim izvorima, odnosno sopstvenim kapitalom ili dugoročnim kreditima. Ukoliko bi se dugoročna imovina finansirala kratkoročnim izvorima finansiranja (kratkoročni krediti do godinu dana, dobavljači itd.), to znači da imovina neće generisati priliv novca dovoljno brzo da se namire obaveze. U tom slučaju,  postoji opasnost da kompanija zapadne u zonu nelikvidnosti. Upravo je zato odnos kapitala i stalne imovine od velike važnosti.

U sektoru trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima sopstveni kapital je dva puta veći od stalne imovine, što je iz ugla likvidnosti odličan rezultat. Sektor u celini sa ovim pokazateljima nikako ne može da zapadne u zonu nelikvidnosti.

Kada se pojedinačno analiziraju kompanije koje su u sektoru trgovine farmaceutskim proizvodima na veliko, a u prvih 1.000 firmi sa najvećim prihodima u Srbiji, vidi se da su praktično sve kompanije iz ovog sektora pojedinačno stabilne. Neke od njih imaju ekstremno dobre pokazatelje, a neke solidne. Kad se sve to agregira na nivou industrije, situacija je i više nego povoljna.

Nulti rizik

Za neke kompanije se može reći da su apsolutni pobednici, jer su sa nultim rizikom od nelikvidnosti i nesolventnosti. To su, u ovoj industriji, Medinic Export Import doo, Inpharm co doo, B. Braun adria RSRB doo… S druge strane, kompanije sa lošijim rezultatima u industriji, ali sveukupno sasvim korektnim su  Farmalogist doo, Magna Medica doo i Zentiva pharma doo.

Na posmatranom uzorku, ističe se i sektor poštanskih aktivnosti javnog servisa. Sama industrija ima još bolje pokazatelje od prethodno prikazanog sektora trgovine farmaceutskim proizvodima na veliko, a koji je ocenjen kao najlikvidniji i najsolventniji. Međutim, nikako ne može biti bolji od prethodnog,  jer ceo sektor ima samo jednog predstavnika – JP Pošta Srbije. Ova kompanija, a samim tim i ceo sektor, ima odličnu poziciju iz ugla likvidnosti i solventnosti. Sopstveni izvori finansiranja su veoma visoki, pa ukupno zaduženje kompanije nije na visokom nivou. Sve to ukazuje na veoma dobru finansijsku poziciju. Međutim, ako ova firma zapadne u krizu, ceo sektor se „urušava“ zbog čega i ne može biti na prvom mestu, bez obzira na brojčane pokazatelje.

Uz farmaciju, i sektor nespecijalizovane trgovine na veliko se pojavljuje u prethodnoj, kao i u ovoj analizi. Ovaj sektor je i u prethodnoj analizi okarakterisan kao pobednički. Pre svega, obrtna imovina koja se brzo pretvara u novac ima veoma visoko učešće. Ovo i ne treba da čudi jer se radi o trgovinskoj delatnosti u kojoj je svrha napraviti brz obrt robe/zaliha, a „gomilanje“ stalne imovine nije od značaja. S druge strane, i ovaj sektor ima veoma dobro učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja, od oko 48 odsto. Iako je ovaj sektor po ovom pokazatelju uspešniji od farmaceutskog, ostali pokazatelji su „slabiji“.  Pokriće stalne imovine sopstvenim kapitalom je nešto manje (jedan i po put, u odnosu na dva puta kod farmacije), a i neto obrtni kapital ima lošiji rezultat. Sve navedeno ukazuje da je i ovaj sektor potpuno zdrav i da su opasnosti nelikvidnosti i nesolventnosti izuzetno daleko.

Treba, međutim, imati u vidu da je oko pet odsto kompanija od ukupnog uzorka (99 kompanija) u značajnom riziku od nelikvidnosti. Njihovi pokazatelji su loši. Kapital ima negativnu vrednost, što znači da je kompanija ostvarivala gubitke u prethodnim godinama i da su oni „pojeli“ celu strukturu sopstvenih izvora, a da su ostali samo pozajmljeni. Ovo svakako nije dobro jer ove kompanije više nemaju „poslednju liniju odbrane likvidnosti“. Likvidnost tih kompanija može da spasi samo dokapitalizacija, kroz dodatno ulaganje od vlasnika, neke vrste dugoročnih kredita ili neke vrste pomoći države. Samostalno, ove kompanije bi verovatno zapale u zonu nelikvidnosti. Tu najpre prednjači ABV distribucija, Žito media doo i Virom group doo.

Najbolji učinak po parametru upravljanja imovinom i izvorima finansiranja ima Gama expo (ova kompanija je i generisala najviše prihoda u celom sektoru, o čemu je bilo reči u prethodnoj analizi), HSM informatika doo Klingspor doo. Sve kompanije imaju značajno različita ostvarenja, ali i nekoliko zajedničkih karakteristika: ne koriste pozajmljeni kapital u velikoj meri i imaju odličan „laveridž“, odnosno veoma dobar odnos strukture imovine i strukture finansiranja.

Na kraju treba istaći da sektor u celini ne može da zapadne u krizu nelikvidnosti, međutim pojedinačni igrači u ovom sektoru bi mogli da se nađu na udaru nelikvidnosti, zbog već pomenutih problema.

I u ovoj analizi je građevinski sektor među najboljima. On je, da podsetimo bio i među sektorima pobednicima u analizi prihodnih i profitnih ostvarenja. Već je istaknuto da građevinska industrija u Srbiji trenutno doživljava svoj procvat i da kompanije u tom sektoru posluju veoma stabilno, sa odličnim rezultatima. To se naravno odražava i na njihovu imovinu i izvore finansiranja. Naime, u trenucima kad celo tržište „ide gore“, nije potrebno posebno upravljanje, jer tržište samo po sebi daje mnogo šansi za napredak i imovina se prirodno uvećava, a i sveukupni parametri se poboljšavaju. Treba imati u vidu da je učešće pozajmljenog kapitala u industriji mnogo veće od sopstvenog, što znači da se kompanije više finansiraju iz kredita, od dobavljača  i slično, a manje iz sopstvenih sredstava. To svakako stvara rizik, ali u ovom trenutku to ne predstavlja problem, jer su profiti visoki. Drugi pokazatelji su odlični i odatle dolazi ta stabilnost sektora.

Posmatrajući kompanije pojedinačno, situacija je različita. Sa jedne strane, postoje kompanije sa odličnom finansijskom pozicijom, dok neke nose sa sobom značajan rizik. Među kompanijama sa najmanjim rizikom od nelikvidnosti i nesolventnosti su RSMM properties doo, MG Dom 021 doo i Buha invest doo. Kompanije koje trenutno nose najveći rizik, prema analizi, su STG Swiss titan group, ECStatika doo i Mind real estate doo.

Kad dobit nije dovoljna

Sektori „gubitnici“ su delatnosti iz pomenutog uzorka koji, prema analizi parametara duga, sopstvenih izvora finansiranja i imovine nose sa sobom najveći rizik od nelikvidnosti i nesolventnosti.

Sektor, koji prema analizi ovih parametara najlošije stoji je sektor kablovskih komunikacija. Iako je ovo bio jedan od sektora pobednika prema prihodima i dobiti za 2020, struktura imovine i izvora finansiranja je veoma loša. Treba istaći da su samo dve kompanija do trenutka analize predale finansijske izveštaje (A1 i JP informatika, od kojih je A1 dominantan učesnik) i da se cela analiza praktično odnosi na tu kompaniju. Kapital je značajno u minusu, što znači da su gubici prethodnih godina praktično „pojeli“ sva sopstvena sredstva. Naime, kad kompanija ostvari gubitak, on se finansira iz sopstvenog kapitala koji su vlasnici uneli u kompaniju. Ako taj gubitak prevazilazi vrednost unetog sopstvenog kapitala, tada dolazi do situacije da se generiše gubitak iznad visine kapitala i kapital ode u minus. Upravo se to desilo sa ovom kompanijom. Bez obzira što je ostvarena odlična dobit u 2020. godini, ona nije bila dovoljna da se nedostatak kapitala „pokrije“.

Iz ugla nelikvidnosti i nesolventnosti, ovo svakako stvara ozbiljan rizik. Sreća je da je kompanija imala veliku pozitivnu razliku između prihoda i rashoda, pa je imala dovoljno priliva novca da isplati sve obaveze prema poveriocima. Da to nije bio slučaj, postojala bi ozbiljna opasnost od nelikvidnosti i potreba za pomoć sa strane, odnosno za eksternim finansiranjem.

Drugi sektor gubitnik je proizvodnja motornih vozila. Isti sektor je bio gubitnik i u analizi prihodnih i profitnih ostvarenja. Naime, već je u tom tekstu istaknuto da je dominantan učesnik sektora FCA, koja je u problemima godinama unazad. U ovom trenutku, kapital još uvek postoji, odnosno gubici nisu „pojeli“ ceo kapital, međutim ukoliko se nastavi negativno poslovanje, u narednim godinama se može očekivati ovaj scenario bez mogućnosti oporavka.

Poslednji sektor sa značajnim rizikom od nelikvidnosti je proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila. Ujedno još jedan sektor koji je i prema parametrima prihoda i dobiti bio u zoni gubitnika. Učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima u ovom sektoru je veoma malo, svega 19 odsto. Pored toga, stalna imovina ima veću vrednost od zbira sopstvenog kapitala i dugoročnih kredita. To praktično znači da se deo stalne imovine, koja se pretvara u novac u dugom vremenskom roku, finansira iz kratkoročnih izvora sredstava, čije je plaćanje neophodno izvršiti u kratkom vremenskom roku. Sasvim je logičan zaključak da je iz ugla likvidnosti, ova situacija nepovoljna.