Katar kao potencijalni izvoznik gasa u EU

Evropska unija i SAD počele su da traže dodatne izvore za snabdevanje evropskih zemalja gasom, usled zabrinutosti da bi Moskva mogla da koristi gas kao polugu za pregovaranje i poremeti već smanjene isporuke, dok Zapad preti oštrim sankcijama Rusiji u slučaju napada na Ukrajinu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Visoki zvaničnici britanske vlade očekuju da će Rusija svoje prirodne resurse iskoristiti kao oružje ograničavanjem isporuke gasa Evropi ako Zapad sprovede svoju pretnju da će uvesti sankcije Moskvi u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, piše Times.

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson rekla je da Evropska unija razgovara s partnerima o mogućnostima većih isporuka gasa u Uniju, u vreme kada su, kako navodi Reuters, manje isporuke gasa, za šta je okrivljena Rusija, izazvale skok cena energenata.

Ona je dodala da će u februaru prisustvovati konferencijama u Azerbejdžanu i Vašingtonu na kojima će se razgovarati o povećanju isporuka gasa Evropi.

SAD su počele pregovore s Katarom i drugim velikim izvoznicima gasa kako bi se planirale vanredne mere u slučaju da ruska invazija na Ukrajinu poremeti snabdevanje Evrope, piše Financial Times, a prenosi Beta.

Diskusije o dodatnom snabdevanju Evrope gasom dobile su na urgentnosti pošto su prošlonedeljni razgovori Vašingtona i Moskve doneli minimalan napredak. To je povećalo zabrinutost da bi sukob mogao da poremeti isporuke gasa u vreme kada se Evropa već suočava s rekordnim cenama, ukazuje list i dodaje da su zvaničnici upozorili da ne postoji „magični štapić“ koji bi rešio potencijalni nedostatak budući da je Evropa već zahvaćena energetskom krizom.

Osoba upoznata s preliminarnim razgovorima u Dohi je rekla da postoji potencijal za dugoročne garancije bezbednog snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG), posebno pošto će Katar u narednim godinama značajno povećati proizvodnju, ali da će na kratki rok isporuke Evropi zavisiti od spremnosti drugih kupaca, koji su većinom u Aziji i koji imaju dugoročne fiksne ugovore, da prihvate preusmeravanje isporuka.

Katar je, prema tom izvoru, već preusmerio svoje isporuke 2011. godine, kada je Japan pogodio cunami. „Postoji presedan, ali samo u slučaju krize“, rekla je ta osoba.

Šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je prošle nedelje da je Rusija smanjila isporuke gasa Evropi u vreme „povećanih geopolitičkih tenzija“.

Odluka Berlina da postepeno prestane da koristi nuklearnu energiju i nedavni potezi u smanjenju zavisnosti od uglja kako bi se snizile emisije ugljen-dioksida znače da je Nemačka sada više zavisna od ruskog gasa nego većina njenih suseda, i za grejanje i za proizvodnju struje, dok je i pored značajnih investicija u obnovljivu energiju, tranzicija ka zelenoj energiji spora i neujednačena.

Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u svetu, pošto više od polovine svog gasa uvozi iz Rusije. Severni tok 2, koji je završen prošle godine i sada čeka zvanično odobrenje nemačkih regulatora, trebalo je da udvostruči kapacitet za izvoz ruskog gasa u Nemačku.

Zvaničnici u vladi kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) privatno su rekli da će u slučaju ruske agresije na Ukrajinu zaustaviti Severni tok 2. Šolc se, međutim, nije javno obavezao na takav potez uprkos uzastopnim pozivima Vašingtona i drugih saveznika. On, kao i njegova prethodnica Angela Merkel, kaže da je Severni tok 2 projekat privatnog sektora koji mora biti odvojen od političkih diskusija.

Stručnjaci ukazuju da u odnosu prema Rusiji postoji razlika izmedju istoka i zapada Evrope, navodi Washington Post, a ta podela ide kroz srce nove nemačke vlade čiji koalicioni partneri ne mogu javno da se dogovore o jedinstvenom gledanju na ukrajinsku krizu, pošto Šolcove socijaldemokrate imaju dugu istoriju toplih odnosa s Rusijom, dok je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) iz Zelenih zauzela čvršći stav.

Tri najveće evropske sile, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, imaju izrazito različite pristupe, dok se suočavaju s domaćim političkim pitanjima, dok se druge zemlje svrstavaju na različite strane u skladu sa svojom geografskom blizinom Rusiji, zavisnošću od Rusije u pogledu snabdevanja energijom i iz istorijskih razloga.