Kina će graditi ogromno postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika

Kina planira da se uključi u globalnu trku za proizvodnju čiste energije, kroz svoju novu mega-elektranu na takozvani zeleni vodonik. Ogromni projekat će takođe koristiti i solarnu energiju, kao i energiju vetra u administrativnom regionu Unutrašnja Mongolija, prenosi Oil Price.

Prema Udruženju za promociju energetske industrije vodonika, klaster postrojenja biće izgrađen u gradovima Ordos i Baotu, za koje se očekuje da će koristiti 1,85 GW solarne energije i 370 MW energije vetra za proizvodnju približno 66.900 tona zelenog vodonika svake godine. Ako bi se koristila za električna vozila na gorivne ćelije (FCEV), ta količina bi zamenila potrebu za čak 180 miliona litara benzina godišnje, što bi pomoglo Kini na putu da postigne svoj cilj od 10.000 električnih vozila stalne voltaže i 74 stanice za punjenje do 2025. godine samo u Pekingu.

Očekuje se da će razvoj projekta početi već u oktobru ove godine, s ciljem da izgradnja započne do sredine 2023. godine, pre drugih međunarodnih projekata zelenog vodonika, koji su trenutno u razvoju.

Unutrašnja Mongolija je trenutno jedan od najvećih kineskih rudarskih regiona i ovime će biti takođe i centar obnovljive energije, ukoliko projekat vodonika bude uspešan. Kina se i dalje u velikoj meri oslanja na svoju veliku industriju uglja, ali prihvata prelazak na obnovljive alternative i dekarbonizaciju u narednim decenijama, s ciljem da do 2060. godine bude karbonski neutralna, nakon što se očekuje da će 2030. godine doegnuti vrhunac emisije ugljeničkih gasova.

Predviđa se da će vodonična industrija u zemlji vredeti 154 milijarde dolara u roku od pet godina i 12 puta više od te brojke do 2050. godine.

Industrijski titani Sinopec, Ningxia Baofeng Energy Group i China Baowu Steel Group trenutno imaju projekte u vezi sa vodonikom u Kini. Sinopec namerava da proizvede 500.000 tona zelenog vodonika do 2025. godine, sa projektima u Unutrašnjoj Mongoliji i Sinđijangu. Kompanija trenutno proizvodi 3,84 miliona tona vodonika godišnje, ali veliki deo toga potiče od proizvodnje uglja. Firma se nada da će se širom Kine uspostaviti 1.000 stanica za punjenje vodonika.

Energetska grupa Ningxia Baofeng najavila je u aprilu puštanje u rad „najvećeg svetskog postrojenja za proizvodnju vodonika na solarni pogon“ u severozapadnom kineskom autonomnom regionu Ningxia. Kompanija za proizvodnju uglja pridružila se nacionalnom pilot programu za razvoj sektora obnovljive energije u zemlji. Baofeng ima za cilj da smanji emisiju CO₂ u svojim postrojenjima za 50 odsto u narednih deset godina. Kompanija se nada da će novi razvoj smanjiti upotrebu uglja do 254.000 tona godišnje, čime će se smanjiti 445.000 tona emisije CO₂ svake godine.

Strane kompanije su spemne da podrže razvoj kineskog zelenog vodonika, pa je tako Royal Dutch Shell potpisao sporazum sa kompanijom Shanghai Electric za razvoj zelenog vodonika u zemlji. Shell i Shanghai su otvoreni za razvoj tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) kako bi upotpunili postojeće tržište sivog vodonika.

Shell je već stekao reputaciju za proizvodnju vodonika u Kini nakon što je najavio zajedničko ulaganje sa ZJK JT 2020. godine. Dve kompanije planiraju da razviju vodonik-elektrolizator od 20 MW u provinciji Hebej za proizvodnju zelenog vodonika iz vetra i solarne energije.

Razvoj zelenog, a ne sivog vodonika, koji potiče od fosilnih goriva, stavlja Kinu u konkurentsku prednost u odnosu na svoje evropske kolege, od kojih se mnogi i dalje oslanjaju na CCS tehnologije za pretvaranje emisije CO₂ iz nafte i gasa u vodonik.

Iako Kina ima veliki doprinos globalnoj emisiji ugljenika, ispuštajući približno 10,17 milijardi tona CO₂ u atmosferu svake godine, ovaj napor da se razvije potpuno zeleni vodonik u velikim razmerama staviće je u povlašćeni položaj kod Međunarodne energetske uprave i Međunarodnog UN Panela o klimatskim promenama, koji su ove godine objavili značajne izveštaje o potrebi dekarbonizacije sveta, okrećući se od fosilnih goriva ka obnovljivim alternativama.

Međutim, troškovi razvoja kineskog sektora zelenog vodonika ne mogu se zanemariti. Razlog zašto se toliko zemalja širom sveta drži projekata „sivog“ vodonika je zato što je prelazak na alternativu skup. Da bi postala uspešna u razvoju zelenog vodonika, Kina mora biti spremna da podrži kompanije kroz sistem zelenog finansiranja, kako bi se umanjilo finansijsko opterećenje razvoja tako značajnih projekata zelene energije, dok se znanje o upotrebi vodonika i potencijal njegove potražnje još uvek uspostavljaju.

Nakon nekoliko najava nacionalnih kompanija i supervizora ove godine, Kina će biti vodeća u svetu po pitanju zelenog vodonika u narednoj deceniji. Međutim, da bi ovaj uspeh bio uspešan, vlada će morati da nastavi sa podržavanjem kompanija kroz inicijative poput pilot projekta promocije čiste energije na Zimskim olimpijskim igrama 2022. godine, piše Oil Price.