Kina emituje 10 milijardi tona štetnih gasova godišnje
10.9.2021 10:19 Autor: Redakcija Biznis.rs
Kina mora da uvede apsolutno ograničenje na emisiju ugljenika u periodu do 2025. godine da bi podržala ispunjenje svojih klimatskih ciljeva, navodi se u novom izveštaju uticajnog savetodavnog tela kineske vlade.
Kina trenutno nema utvrđenu granicu za emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a ima potrošnju od preko 10 milijardi tona godišnje i koju, prema pisanju agencije Reuters, namerava zapravo dodatno da podigne do najvišeg nivoa zaključno sa 2030. godinom, pre nego što postane karbonski neutralna do 2060.
Kineski savet za međunarodnu saradnju u oblasti životne sredine i razvoja (CCICED), kojim predsedava potpredsednik vlade Han Ženg, saopštio je da Kina treba da uspostavi mehanizme za kontrolu apsolutnih nivoa emisija i uvede ograničenja za pojedine provincije i industrije.
U preporukama ovog tela se takođe poziva Kina da popravi manjkavosti u svom sistemu određivanja cena emisije ugljenika, da utvrdi detaljne planove i vremenske rokove za elektrifikaciju svog transportnog sistema i uklanjanje konvencionalnih vozila iz upotrebe i za stvaranje energetskog sistema zasnovanog na obnovljivim izvorima energije.
Pročitajte još:
Uloga ovog saveta je da vladi daje preporuke o politikama, ali njihovo usvajanje nije zagarantovano.
Kina se sprema da objavi dopunjene „nacionalno utvrđene doprinose“ za ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, a ranije je najavila da će „unaprediti svoje klimatske ciljeve“.
Peking je pod sve većim pritiskom da se više angažuje na smanjenju potrošnje uglja i ulaganja u projekte sa intenzivnom emisijom ugljenika u zemlji i inostranstvu.
U izveštaju CCICED-a se navodi da bi Kina trebalo da „ograniči i postepeno ukine“ korišćenje javnih sredstava za ulaganja u inostranstvu u energiju zasnovanu na uglju i da „preuzme inicijativu“ u globalnoj međunarodnoj klimatskoj saradnji i upravljanju.
„Preporučuje se da Kina aktivno preuzme odgovornost kao vodeća zemlja u promovisanju zelenog i niskog-ugljeničnog globalnog razvoja“, piše u dokumentu.