Kina se suočava sa najvećim nedostatkom struje u poslednjoj deceniji

Ekstremni vremenski uslovi, povećana tražnja i strogi propisi o potrošnji uglja, sa ciljem postepenog smanjivanja udela fosilnih goriva u proizvodnji, doveli su velikih problema poslednjih dana u vidu ogromnih pritisaka na elektrodistributivnu mrežu najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Aktuelni problem preopterećenja elektro-mreže u Kini može potrajati još nekoliko meseci, a posledice će osetiti ne samo nacionalna ekonomija, koja upravo beleži iznenađujuće dobre znake oporavka posle prethodne godine obeležene korona krizom, već posledično i čitav svet, kroz kašnjenja u lancima nabavke.

Provincija Guangdong, čija industrijska proizvodnja doprinosi sa 10 odsto, to jest 1.700 milijardi dolara godišnje celokupnoj kineskoj proizvodnji, a još veći udeo ima kada se u obzir uzme izvoz njene robe – već mesec dana sprovodi restrikcije struje, prenosi CNN. I ne samo to, već je najavljeno da bi one mogle trajati do kraja kalendarske godine.

Sa sličnim problemima se suočava još devet kineskih provincija, od ukupno 23 provincije, pet autonomnih regiona, četiri grada pod direktnom upravom Centralne Vlade, te dva specijalna administrativna regiona, koliko ih ima u Kini.

Rast kineske fabričke aktivnosti usporio je u junu na najniži nivo u četiri meseca, a indeks menadžera nabavke PMI, statistički pokazatelj međunarodne analitičke kuće Markit sada u Kini iznosi 50,9 poena, gde 50 poena predstavlja granični nivo između negativnog i pozitivnog rezultata.

U pitanju je najveći kineski „strujni deficit“ od 2011. godine, kada su ekstremne suše i visoka cena uglja kreirali krizu. Sada je situacija ipak nešto drugačija, a potražnja značajno veća.

Analitičari tržišta u Refinitivu smatraju da će svako prolongirano uskraćivanje električne enrgije značajno štetiti ekonomiji, a kao primer navode kompaniju Chengde New Material, lidera u proizvodnji nerđajućeg čelika, koja je uvela skraćenje radne nedelje za dva dana – što će posledično dovesti do pada proizvodnje od 20 odsto, ili 10.000 tona čelika, za mesec dana.

Predsednik Privredne komore EU u Južnoj Kini Klaus Zenkel ističe da je 80 članica ovog poslovnog udruženja veoma zabrinuto zbog čitave situacije. „Kompanije nisu srećne“, prokomentarisao je Zenkel. Neke od njih su počele da iznamljuju dizel generatore kako bi imale struju I tokom restrikcija, uprkos vladinoj preporuci da se skrati radna nedelja.

Potrošnja struje u prvih pet meseci ove godine bila je za 21 odsto veća nego u istom periodu 2019. godine. U isto vreme, ugalj još uvek čini 60 odsto goriva za proizvodnju električne energije u Kini, koja se zavetovala da će postati neutralna o fislnim gorivima do 2060. godine. Uz to, dve najveće brane na svetu ne mogu da ubace dovoljnu količinu struje u elektrodistributivnu mrežu ni u normalnim uslovima, a kamoli u periodu jake suše.

Uporedo sa tim problemima, Kina ove nedelje obeleževa 100 godina Komunističke partije, pa se nestašica struje ovih dana i ne pominje previše u nacionalnim medijima, iz političkih razloga.