KINA ZABRANILA UVOZ HRANE IZ SAD Na udaru glavni američki proizvodi – soja i meso

Vest da je Peking naredio državnim firmama da obustave uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda delom se tumači kao odgovor na pretnju američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da će Hong Kongu ukinuti poseban status u odnosima sa SAD, kao i smanjenom potrebom za uvozom hrane zbog opale potražnje.

Reč je pre svegao o uvozu glavnih američkih poljoprivrednih proizvoda, kao što su svinjetina i soja. Analitičari navode da je pandemija korona virusa narušila logističke aranžmane između Kine i SAD, a da se domaća potražnja u Kini urušava. „S obzirom na logističke probleme i kolaps domaće potražnje, nije teško sagledati da bi Kina trebalo da smanji uvoz soje“, ocenio je jedan od šefova Banke komunikacija, Hao Hong, prenosi CNBC.

Iako se ekonomija u Kini postepeno oporavlja, ljudi ne troše i ne kupuju hranu kao ranije, što je smanjilo potrebe za sojom, koja se najviše koristi u životinjskoj prehrani. Uvoz američke robe u Kinu opao je u aprilu za 11,1 odsto. Kineski uvoznici otkazali su takođe isporuke američkog svinjskog mesa i obustavili državne nabavke velikih količina kukuruza i pamuka iz SAD. Kina je najveći svetski potrošač i uvoznik svinjskog mesa.

Analitičari veruju da je zastoj uvoza privremenog karaktera i da će se obnoviti kada bude porasla potražnja za hranom na kineskom tržištu. Kina je najveći svetski uvoznik soje, a SAD glavni izvoznik. U okviru prve faze trgovinskog sporazuma između Kine i SAD, o kojoj je postignut dogovor u januaru, Kina se obavezala da će u naredne dve godine kupiti dodatne količine američkih poljoprivrednih proizvoda za 32 milijarde dolara, kao bi se trgovina vratila na nivo iz 2017. godine.

Prema podacima iz majskog izveštaja o proceni svetske poljoprivredne ponude i potražnje američkog Ministarstva poljoprivrede izvoz soje u 2020. godini opašće za 4,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, Kina je prošle nedelje prijavila pojavu svinjske groznice na severozapadu zemlje, što će uticati na ponudu svinjskog mesa.

Tržište hrane delimično odražava rastuće tenzije na relaciji Vašington – Peking. Ono što je počelo 2018. takozvanim trgovinskim ratom, zahuktalo se pojavom pandemije korona virusa za koju je Tramp optužio Kinu, a Peking Ameriku. Zatim se verbalni rat proširio na događaje oko Hong Konga, kada je Kina donela zakon o nacionalnoj bezbednosti stavljajući nekadašnju britansku koloniju pod kontrolu centralnih vlasti.

Vašington je optužio Peking da je donošenjem pomenutog zakona napustio politiku „jedna zemlja, dva sistema“ i da je sada reč o jednoj zemlji sa jednim sistemom. Zbog toga je Tramp najavio ukidanje specijalnog statusa za Hong Kong. Kulminacija verbalne agresiije sa kineske strane došla je sa širenjem nasilnih demonstracija u SAD.

„Ne mogu da dišem“, napisala je na twitteru portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing, citirajući poslednje reči Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) kojeg je prošle nedelje u Mineapolisu ugušio policajac bele puti Derek Šuven (Derek Chauvin), što je bio neposredni povod za početak protesta.