Kineska Nova godina gura globalnu ekonomiju

Pripadnici kineskog naroda širom sveta, kao i dobar deo stanovništva u državama koje dele blisko kulturološko i geografsko podneblje – uključujući obe Koreje, Vijetnam i Japan – danas obeležavaju dolazak Kineske, odnosno Lunarne Nove godine.

Kao što je to slučaj i sa novogodišnjim praznicima po Gregorijanskom ili Julijanskom kalendaru, i Kineska Nova godina potiče još iz paganskih vremena i zapravo najavljuje dolazak dužih dana i proleća, pa se još naziva i Prolećnim festivalom, obzirom da njena proslava traje čitavih 15 dana i završava se Festivalom fenjera.

Prvi istorijski zapisi o zvaničnom proslavljanju Nove godine u Kini potiču iz periode dinastije Han, koja je vladala na prelazu između Stare i Nove ere. Propratni običaji su se vremenom menjali, ali značaj ovog praznika je rastao kako su vekovi prolazili.

Godina bika, da li i u ekonomskom smislu?

Kineska Nova godina obeležava se obično na dan mladog meseca koji pada u periodu između 21. januara i 20. februara. Svaku godinu obeležava jedna od 12 životinja, koje predstavljaju drevne astrološke simbole sa određenim značenjima.

Nastupajuća godina biće u znaku bika, životinje koja zauzima visoko mesto u kineskoj kulturi jer pomaže u oranju zemljišta, marljivo radi, smatra se odanom i iskrenom, i ne buni se mnogo – što su karakteristike koje se pripisuju i celoj godini u njegovom znaku, barem oni koji veruju u ovakvu vrstu “predskazanja”. Prethodna godina u znaku bika bila je 2009.

No, ova godina biće i u elementu metala, koji obeležava “velike prepreke na početku, ali kasnije njihovo prevazilaženje” i, što je još važnije, izostanak finansijskih poteškoća.

A šta, zaista, proslava Nove godine donosi u ekonomskom pogledu?

Tokom ovog perioda dolazi do najveće kratkotrajne migracije ljudi na planeti, jer je u pitanju praznik koji se, pre svega, proslavlja u krugu porodice. U 2019. godini je tokom dve nedelje proslava zabeleženo tri milijarde putovanja (avionskih, autobuskih, železničkih), što znači da se čitava populacija Kine od 1,4 milijarde ljudi barem dvaput prebacila s jedne na drugu lokaciju.

Iako na prvi pogled deluje da kineska ekonomija staje tokom tih dana, zapravo industrije usluga, saobraćaja i turizma doživljavaju procvat, a u pitanju je potrošnja koja premašuje 200 milijardi dolara, prema procenama Financial Timesa. Što je najvažnije, ogromni udeo plaćanja još uvek se obavlja kešom, koji se direktno uliva u lokalnu ekonomiju.

Šangajska berza, iako samo dva dana obustavlja svoj rad, tradicionalno beleži znatno manju volatilnost i obime trgovanja neposredno pre i posle praznika.

Ipak, veliko je pitanje kakav ekonomski uticaj će imati ovogodišnja proslava, imajući u vidu ograničenja uslovljena pandemijom korona virusa. Svakako će biti bolje nego prošle godine, kada je, iako pandemija još uvek nije bila proglašena, situacija u Vuhanu prenela alarmantno stanje na čitavu zemlju, i uslovila manju pokretljivost ljudi.

Očekivanja su da će putovanja unutar granica Kine biti na “stidljivo” većem nivou nego lane, dok se na priliv stranih gostiju u startu može zaboraviti.

S druge strane, Kineska Nova godina gura svetske cene zlata, imajući u vidu da kineska viša srednja klasa godinama unazad predstavlja najvećeg kupca na globalnom nivou. I bez korona krize, pred ovaj praznik cene zlata rastu, ponukane velikom tražnjom zbog kupovine skupocenih poklona u Kini.