Kineska podmornica „Haidou 1“ dostigla novu rekordnu dubinu

Kineski istraživači dostigli su nove dubine kada je njihova podmornica bez posade Haidou 1 zaronila 10.908 metara u mistični Marijanski rov. To je tačno jedan metar dublje u odnosu na prethodno zabeleženi svetski rekord. Za inženjere i okeanografe koji su radili na projektu ovo je stvar nacionalnog ponosa, a za kineske vlasti nešto mnogo veće.

Nakon što je Kina otvorila svoje tržište sedamdesetih godina prošlog veka, stratezi su otkrili da potencijal ekonomskog rasta ove zemlje leži u pristupu sirovim materijalima, od kojih je veći deo trebalo uvoziti. To se nije svidelo zakonodavcima koji su zastupali ekonomsku samostalnost. Upravo zato je morsko dno, posebno ono ispod međunarodnih voda, postalo privlačna investicija, piše Bloomberg.

Isplativost ovakvih poduhvata može biti ogromna. Prema proceni objavljenoj u publikaciji naučnog portala ResearchGate, samo jedan deo morskog tla, koji se proteže od Havaja do Meksika, sadrži više magnezijuma, kobalta i nikla od svih poznatih kopnenih izvora. Ovde se takođe nalaze i velike zalihe bakra. Problem je u tome što je skuplje i teže izvući materijale iz stena koje se nalaze u osetljivim regijama, ponekad kilometrima ispod površine.

Ipak, to ne sprečava odlučnost Kine da sprovede svoj plan u delo. Kineske vlasti su još osamdesetih počele da rade na istraživačkim ugovorima za iskopavanje ispod površine mora. Devedesetih su otvorili istraživački institut koji radi na razvoju potrebne tehnologije. U naredne tri decenije, Vlada Kine je nastavila da radi u ovom smeru.

Kako je Si Đinping (Xi Jinping) izjavio 2016. godine, okeansko dno je ispunjeno bogatstvima koja nismo ni blizu da razumemo i istražimo. On je napomenuo da je, ukoliko Kina želi da dođe do ovih blaga, potrebno usavršavanje tehnologija za istraživanje dubokog mora.

Za predsednika Kine cilj nije samo istraživanje resursa. U proteklim decenijama, Kina je kreirala putanje za ostvarenje kompleksnih tehnoloških ambicija, koje su ujedno i politički ciljevi. Osim toga, ovim je došlo do saradnje između naučnih instituta i tehnoloških kompanija. Najnoviji primer za to je Nacionalni centar za istraživanje dubokog mora u Kuingdau, čiji su zaposleni takođe radili na razvijanju Haidou 1, kao i drugih samostalnih podvodnih vozila i istraživačkih rudarskih podmornica.

Mapiranje okeanskog tla moglo bi biti veoma važno u komercijalnom smislu, posebno za državu koja je voljna da istražuje internacionalne vode. Za sada su Međunarodne podmorske vlasti, koje regulišu rudarstvo, nekoliko godina daleko od izdavanja dozvola za ovu aktivnost.

Aktivnosti kineskih vlasti u pogledu mapiranja, u kombinaciji sa tehnološkim investicijama, postavljaju dobru osnovu za razmatranje njihovih motiva. Sličan stav Kina je zauzela kada je u pitanju Antarktik, gde je ova zemlja postala glavni investitor za istraživačke stanice i ostalu infrastrukturu. Tim investicijama stvorena je osnova za ostvarivanje prava na resurse sa ove teritorije u budućnosti.

Za sada Sjedinjene Američke Države ostaju dominantna sila u dubokom moru. Ipak, Kina ih ubrzano sustiže. Podmornice kao što je Haidou 1 utiču na percepciju kineskih podmorskih sposobnosti. Očekuje se da će oni u narednim godinama razvijati mornaricu i trgovačku flotu. Usporavanje ekonomije, političke promene i drugi izazovi neće promeniti njihovu putanju u ovom pogledu.