Kinesko uvođenje obaveznog karantina ozbiljno ugrožava lance snabdevanja

Sve ekstremnija kineska politika zaštite od virusa Covid-19 stoji na putu potpunog oporavka brodarske industrije i dodatno produbljuje krizu koja je uzdrmala luke i ispraznila rafove trgovačkih lanaca širom sveta.

U svojim pokušajima da spreči širenje zaraze, Kina je nastavila da zabranjuje smene posada stranim brodovima i nedavno je uvela čak sedmonedeljni obavezni karantin za kineske pomorce koji se vraćaju sa puta. Čak i plovila koja su osvežila zamenila svoju posadu negde drugde moraju da čekaju dve nedelje pre nego što im bude dozvoljeno da pristanu u Kinu.

Da bi se pridržavali ovih mera, brodovlasnici i menadžeri plovidbi morali su da preusmere brodove, odlažući pošiljke i promene posade, što je dodatno pogoršalo krizu lanca snabdevanja. „Kineska ograničenja izazivaju negativne efekte“, rekao je Gaj Platen (Guy Platten), generalni sekretar Međunarodne komore za brodarstvo, koja predstavlja vlasnike brodova i operatere. „Svaka ograničenja za rad brodova imaju akumulativni uticaj na lanac snabdevanja i izazivaju stvarne poremećaje“, prenosi njegove reči agencija Bloomberg.

Kao najveći svetski izvoznik, Kina je ključno čvorište za industriju transporta. To je ujedno i poslednja zemlja koja se pridržava takozvane politike „Covid Zero“, i to uz sve radikalnije mere. Poslednjih nedelja vlasti su sprovele 34.000 ljudi u šangajski Diznilend zbog obaveznog testiranja. Jedna škola u Pekingu držala je osnovce preko noći nakon što je njen nastavnik bio pozitivan. Definicija „bliskog kontakta“ sada se proteže na ljude razdvojene čak jedan kilometar.

Širom sveta, fabrike, transport i potrošači se još uvek prilagođavaju pandemiji koja ne jenjava.  Nestašice u snabdevanju pokazuju znake popuštanja u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se pogoršavaju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Neke luke u Aziji postaju manje zakrčene, ali se u Kaliforniji natovareni brodovi i dalje gomilaju.

Menadžeri i operateri brodova pozivaju Kinu da ublaži svoja ograničenja, a vlade da daju prioritet pomorcima i brodarstvu ili rizikuju nastavak poremećaja koji bi se mogli dodatno pogoršati dok pomorci snose najveći teret.

Najnovija ograničenja u kineskim lukama usmerena su na kinesku posadu, zahtevajući od njih da budu u karantinu tri nedelje pre povratka u Kinu, zatim još dve nedelje u luci dolaska i još dve nedelje u svojoj provinciji pre nego što se ponovo ujedine sa svojim porodicama, navodi Terens Žao (Terence Zhao), generalni direktor Singhai Marine Services, jednog od najvećih kineskih agenata za snabdevanje posadom.

„Glavni fokus luka je na karantinu i zdravstvenim pitanjima“, rekao je on na online industrijskom forumu. „Propisi se veoma često menjaju, u zavisnosti od lokalne Covid situacije.“

Čak i pomorcima sa hitnim medicinskim potrebama nije dozvoljeno da dobiju negu u Kini, ističu brodski menadžeri. „Kina je glavno pitanje“, rekao je Bjorn Hojgard (Bjorn Hojgaard), izvršni direktor kompanije Anglo-Eastern Univan Group i predsednik Udruženja brodovlasnika Hongkonga. „Oni rade dobar posao u održavanju korona virusa na odstojanju, ali po cenu da ne puštaju pomorce da uđu – čak ni kineski pomorci ponekad ne mogu da se vrate u Kinu.“

Poslovanje u Kini postalo je izazov čak i za najveće operatere, uključujući Cargill Inc.

„Imali smo brodove koji su upali u mirovanje, pa smo morali da platimo naknade za mirovanje“, rekao je Eman Abdala, direktor globalnih operacija i lanca snabdevanja u kompaniji Cargill. „Postoje slučajevi u kojima su kašnjenja u roku od nekoliko sati, ali postoje i slučajevi u kojima kašnjenja mogu trajati danima“.

Euronav NV, jedan od najvećih svetskih vlasnika naftnih supertankera, potrošio je oko šest miliona dolara na smetnje vezane za promene posada, uključujući odstupanja, karantine i veće troškove putovanja.

Industrija je u velikoj meri apsorbovala dodatne troškove zbog visokih cena transporta. Na 9.146 dolara po kontejneru od 40 stopa zaključno sa 18. novembrom, cene su porasle šest puta u poređenju sa petogodišnjim prosekom do 2019. godine.