Ko može biti zastupnik građana i privrednika pred sudom?

Pravna lica kao i građani često svoja prava pred sudom daju drugom licu, odnosno zastupniku da u njihovo ime vodi parnicu.

Postoje tri vrste zastupnika i to: zakonski zastupnik, zastupnik pravnog lica i punomoćnik. Ove tri različite vrste zastupnika razlikuju se po ovlašćenjima.

Zakonski zastupnik je ovlašćen da parnično predstavlja lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti i maloletna lica ispod 14 godina života, kao i lica koja su parnično sposobna, ali ne mogu da se pojave pred sudom i da imenuju punomoćnika (npr. nalaze se u inostranstvu).

Takođe, roditelj može imati ulogu zakonskog zastupnika za svoje maloletno dete, staralac koji zastupa štićenika ili staralac osobe koja je odsutna ili se nalazi u inostranstvu.

Zakonski zastupnik se određuje ili zakonom (primer je roditelj) ili aktom državnog organa (staratelj).

Advokati kažu da su sve parnične radnje koje preduzme zakonski zastupnik punovažne i ne mogu da se opozovu ako u toku postupka prestane razlog za zakonsko zastupanje.

Takođe, prema zakonu savesnost u postupku je nešto što se podrazumeva i ukoliko je zakonski zastupnik nemaran prema svojim obavezama sud će pauzirati postupak, obavestiti organ starateljstva o tome i predložiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.

“Potrebno je naglasiti postoji još i privremeni zastupnik, ali tu funkciju obavlja samo advokat. Privremeni zastupnik se postavlja samo tuženom fizičkom i pravnom licu i to u postupku pred prvostepenim sudom. Razlog je ekonomičnost postupka, jer se pretpostavlja da bi redovan tok postavljanja zastupnika dugo trajao što bi moglo dovesti do štetnih posledica za stranke”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Zastupnik pravnog lica je onaj ko je upisan u registar Agencije za privredne registre, što je obaveza propisana posebnim propisima.

“Privredna društva nemaju mogućnost da direktno istupaju, već to u njihovo ime čini zastupnik. Zastupnici privrednog društva su zapravo zastupnici po samom zakonu, međutim pored njih postoje i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana”, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o punomoćniku kao zastupniku on predstavlja klijenta na osnovu voljnog, a ne zakonskog zastupanja. Prema propisima punomoćnik može biti advokat, diplomirani pravnik, kao i srodnik klijenta. Za lica koja po krvnom srodstvu budu ovlašćeni za punomoćnika nemaju obavezu poznavanja prava.

Iako ovakvo zastupanje može imati mnogo negativnih posledica, ono je ipak uvedeno odlukom Ustavnog suda da stranke u postupku ne mora da zastupa advokat.

Punomoćnik mora da ima punomoćje i to u pismenoj formi koje treba da priloži sudu.

“Nedostatak punomoćja u postupku je bitna povreda odredaba parničnog postupka i predstavlja žalbeni razlog. U slučaju da građanin nema punomoćnika i iz svog neznanja ne koristi prava koja ima na raspolaganju po zakonu, sud daje obaveštenje da može angažovati punomoćnika”, ističe Vještica.

Ukoliko punomoćnik nije advokat, on mora imati posebno ovlašćenje da povuče tužbu, prizna tužbeni zahtev, da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi poravnanje, odrekne se ili odustane od pravnog leka, podnese predlog za određivanje privremenih mera, prenese punomoćje na drugo lice i isto tako za primanje i naplatu sudskih troškova koji su dosuđeni njegovoj stranci mora imati posebno ovlašćenje.

Postoje dve vrste punomoćija opšte i posebno.

Najčešće se izdaje opšte punomoćje kojim se ovlašćuje punomoćnik da preduzima sve parnične radnje do kraja postupka. Posebno punomoćje se odnosi na preduzimanje samo nekih radnji ili jedne, na primer podnošenje žalbe i ređe se sreće u praksi.

Ukoliko advokat-punomoćnik preduzme neku radnju mimo volje stranke i dogovora sa njom, a što nije bilo navedeno u punomoćju, takva parnična radnja proizvodi pravno dejstvo. Advokat je onda odgovoran stranci i dužan je da joj naknadi štetu.

Postoji i tzv. specijalno punomoćje koje je odredbama posebnog zakona propisano, kao što Porodični zakon kaže da je za pokretanje parnice za razvod ili poništaj braka neophodno overeno punomoćje u kojem mora stajati osnov tužbe.