Ko su najveći dobitnici patriotske ekonomije i zašto je sve više koriste i strani trgovinski lanci?

Zašto se preterana okrenutost ka svom u ekonomiji ne smatra egocentrizmom, što bi bio slučaj sa psihologijom ili njoj sličnim naukama, već patriotizmom?

Šta je, zapravo, ekonomski patriotizam? Šta znače sve one reklamne kampanje koje pozivaju da se kupe domaći proizvodi? „Čuvarkuća“, „Kupujmo domaće“, „Kupi domaće u domaćoj trgovini“, „Od polja do stola“ su samo neki od slogana koji godinama unazad zauzimaju ozbiljnu poziciju u oglasima na televiziji, radiju, internetu, vozilima gradskog prevoza, bilobordima i dr.

Koji je njihov smisao i u kakvoj su vezi kako sa domaćim proizvođačima pojedinačno, tako i sa performansama privrede u celini? Da li odmažu ili pomažu? Koliko idu naruku proizvođačima, a koliko trgovcima?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) Željko Malinović, ekonomski patriotizam se pokazuje kao naročito važan koncept, posebno ako imamo u vidu sve krize kojima svedočimo u poslednjih nepunih osam godina.

Prema njegovim rečima, u biti ekonomskog patriotizma je shvatanje da je najvažnije jačanje sopstvene ekonomije, pre svega kroz podršku u proizvodnji finalnih proizvoda u prehrambenoj industriji.

„Jako je važno da imate sopstveni lanac snabdevanja od njive do trpeze. Srpsko tržište je zanimljivo zato što više od 80 odsto prehrambenih proizvoda kod svih trgovaca jesu domaći proizvodi. Uzrok tome leži u činjenici da srpski potrošači pre odlučuju da kupe proizvod domaćeg porekla, čak i ukoliko je skuplji od uvoznih“, kaže Malinović.

On dodaje da je zbog takve logike potrošača, kao i prisustva kampanje koja podržava domaće proizvode, došlo do toga da i internacionalni lanci u svoju ponudu uvrštavaju što više domaćih proizvoda, kao i da prvi po večini strani lanac koji posluje na našem tržištu prednjači po broju domaćih proizvoda u kategoriji prehrane.

Pored toga, prema njegovim rečima, računica koja se dobija prodajom domaćih, kao i ona koja se dobija prodajom uvoznih proizvoda, nisu uvek jednosmerna ulica, jer i one zavise od kategorije proizvoda.

U prevodu, potrošači mogu pronaći i uvozne proizvode koji su jeftiniji od domaćih, ali postavlja se pitanje kontinuiteta njihove dostupnosti, kao i prihvatanja od strane potrošača koji, pritom, imaju visoko mišljenje o domaćim proizvodima.

„Trgovina kao most između potrošača i proizvođača prepoznaje tu naviku“, kaže on.

Takvu naviku prepoznaju i sami trgovci. Kako za Biznis.rs kažu iz kompanije Univerexport, oni domaću trgovinu i isticanje domaćih artikala smatraju privilegijom, ali i obavezom da kvalitet tih proizvoda ostane na visokom nivou, a pored toga ističu i da su prepoznatljivi i po širokom asortimanu artikala iz sopstvene proizvodnje.

Pored toga, oni ističu da je nesumljivo da su ekonomski i logistički parametri uvek na strani domaćih proizvoda.

„Pritom, ekonomski benefit nije izražen samo kroz troškove i finansijski aspekt, već i činjenicu da domaća proizvodnja pokreće čitav lanac domaće ekonomije, od zapošljavanja, preko plaćanja poreza, do vrednovanja i prepoznatljivosti srpskih proizvoda u regionu i svetu“, naglašavaju iz Univerexporta.

Kako kažu, oduvek postoje potrošači koji su više okrenuti domaćim proizvodima, kao i oni koji više cene inostrane i globalno poznate brendove. Međutim, pandemija korona virusa, i ostale krize koje je sa sobom ona donela, dodatno su probudile svest potrošača o važnosti domaće proizvodnje i artikala koji se ne uvoze u takvim situacijama.

Upravo i Željko Malinović iz PKS kaže da je za ekonomiju jako važno da zemlja jača kupovinu domaćih proizvoda jer time kroz poreze ostaje „tri puta više nego od istog uvoznog proizvoda“. Takođe, on dodaje i da je važno da se radi na osnaživanju lokalnog ekonomskog patriotizma.

„Treba stvoriti svest građanima da će oni, kupovinom lokalnih porizvoda sačuvati ne samo radna mesta svojih komšija, već i sopstvena“, naglašava Malinović.

Govoreći o internacionalnim trgovinskim lancima, Malinović je rekao da je dobro što oni prepoznaju potrebu da svoje robne marke proizvode u Srbiji, tražeći partnere među lokalnim proizvođačima jer takva vrsta saradnje predstavlja dobru šansu za izvoz tih proizvoda.

„Da biste tako izašli vani, pored besprekornog kvaliteta, morate imati i konkurentnu cenu. Geografska pozicija Srbije je dobra, kao i njeni spoljnotrgovinski sporazumi. Ali, važno je da našim proizvođačima obezbedimo podršku u smislu povećanja kapaciteta jer bi taj izvoz iziskivao daleko veće količine robe“, kaže on.

Prema rečima našeg sagovornika, PKS dosta radi na postizanju ovih dugoročnih ciljeva jer je, naveo je, važno da se strateški napravi koordinacija i jasan plan kako da se jačanjem lanca snabdevanja podigne kapacitet domaće privrede tako da ona može da udovolji zahtevima koji se najpre tiču kvaliteta i količine i na širem tržištu Evropske unije (EU).

Kao jedan od primera on navodi Italiju koja je, kroz klasterizaciju proizvođača finalnih proizvoda, dovela do toga da pet, šest fabrika suve paste, na primer, može da zadovolji kompletnu mrežu tog lanca u EU.

„Mi imamo kvantitet, a kroz povezivanje možemo da obezbedimo kontinuitet u količinama koji neće pretiti kvalitetu“, naglašava on.

S druge strane, na pitanje da li bi takvo umrežavanje proizvođača orijantisanih ka izvozu ugrozilo male lokalne proizvođače, Malinović kaže da je to nemoguće, navodeći primer da će džem od ariljske maline uvek imati prođu na tržištu, pa čak i po višoj ceni u odnosu na konkurenciju.

Umesto toga, on ističe da je suština da se lokalnim proizvođačima pomogne u podizanju kvaliteta, pakovanju, brendiranju i definisanju marketinške prepoznatljivosti.

Ne može ekonomija, kaže Malinović, da bude kao osamdesetih, kada je bila poluzatvorena i kada je tržište imalo 20 miliona ljudi, jer je tržište sada dosta manje, zbog čega treba tražiti nova rešenja.

„Kada napravite dobre lokalne proizvode, vi onda i sa njima ‘napadate’ tradicionalno bliska tržišta – CEFTA, Rumunije i ona koja nas percipiraju kao kvalitetne, za šta je potrebna ozbiljna strategija“, zaključuje Malinović.