Predstoji vrlo izazovan period kada su cene mesa u pitanju, ni država nije svemoguća

Cene mesa u Srbiji nastavljaju da rastu, iako ne tako drastično kao što je bio slučaj krajem prošle godine. Ipak, postepeno poskupljenje u relativno kratkom periodu može dovesti do prilične razlike između ranijih i novih cena.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović, postoje radnje u kojima je meso poskupelo, ali i one koje još uvek nisu podigle cene, tako da ne može da se izvuče opšti zaključak da je svuda došlo do rasta cena.

Takođe, on podseća i da potrošači u Srbiji najviše kupuju svinjsko i pileće meso, i navodi primer da je u jednom stranom trgovinskom lancu pre nekoliko dana kilogram svinjskog mesa koštao 298 dinara, dok je u drugim radnjama za isto parče bilo potrebno odvojiti i do 500 dinara.

Prema rečima našeg sagovornika, Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 12/2022) kojom su cene zamrznute na nivou od 15. novembra, a koja važi do 3. maja ove godine, ograničena je i cena svinjskog mesa, odnosno buta. Ipak, ovakvim definisanjem izostavljene su druge kategorije mesa (na primer, plećke), što znači da je utvrđivanje njihovih cena ostalo u domenu diskrecionih prava prodavaca.

Uprkos tome, Budimović kaže da dopuna ove uredbe nije baš najlakše izvodljiva, jer nije moguće primeniti generalne cene, ali bi možda i moglo doći do eventualnih izmena, imajući u vidu ozbiljnost situacije na globalnom nivou. U svakom slučaju, naš sagovornik smatra da su i takvom, nedopunjenom uredbom, zaštićena prava potrošača – bar kada se govori o ceni buta.

Kao još jedan od bitnih parametara koji utiče na cenu koju će potrošač platiti na kasi, predstavnik PKS ističe i razliku u ceni po kilogramu žive vage koja se kreće u rasponu od 140 do 170 dinara, zbog čega je i nemoguće usvojiti identične cene.

„Ne treba zaboraviti ni poskupljenje svih energenata, od nafte, preko struje do plina. Pored toga, i cena kukuruza svakodnevno raste, u proseku po dinar ili dinar i po dnevno“, naglašava Nenad Budimović.

Naš sagovornik kaže da, kao i u „mirnodopskim“ uslovima, najbolje prolaze oni koji prodaju, dok je sa proizvođačima teža stvar, naročito ako se uzme u obzir činjenica da cene variraju shodno delu Srbije u kojem se uzgajaju grla. Ovo je naročito izraženo sada, u uslovima koji nisu redovni.

Iako je cena kukuruza na berzi oko 35-36 dinara, Budimović podseća da naši farmeri ne posluju sa berzom. Umesto toga, oko 200.000 gazdinstava koja se bave uzgojem svinja, a koja nemaju sopstvenu proizvodnju kukuruza, moraju isti da kupuju od drugih proizvođača ili u zadrugama, gde su cene potpuno drugačije.

„To su velike količine i znamo ko se bavi trgovanjem na berzi“, kaže on, dodajući da PKS skreće pažnju na problem sa ovom vrstom snabdevanja uzgajivača.

Budimović ističe da je najbitnije da snabdevenost ostane konstantna i da, kao što je slučaj sada, imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Takođe, zbog problema sa transportom, ali i rusko-ukrajinskim ratom, izvoz mesa iz Srbije je sada ograničen samo na region, a razmere problema ilustruje primerom da je za transport za koji je doskora trebalo platiti 2.000 evra, sada cena ide i do 5.000 evra.

„Uz to, Rusija kao destinacija je svakim danom sve upitnija“, ističe on.

[poll id=“14″]

Na pitanje da li takvo stanje otvara prostor za stvaranje zaliha, Budimović kaže da to treba da se definiše izradom bilansa osnovnih životnih namirnica i da prilikom toga treba uzeti u obzir da ide setva kukuruza, suncokreta, soje, pa nakon toga dolazi žetva, pa berba, za šta treba uspostaviti računicu o količini potrebnog goriva i ostalih inputa.

„Treba uraditi bilanse osnovnih životnih namirnica – koliko nam treba pilećeg, svinjskog, junećeg mesa i time treba raspolagati ne samo na papiru, nego taksativno. Tek nakon toga bismo videli koliko nam viškova ostaje za izvoz“, napominje on.

„Nažalost, ni naša država ne može na sve to da utiče, jer smo u globalnom problemu“, kaže on, dodajući da bi možda trebalo razmišljati i o ostalim destinacijama, usput ne zanemarujući da je transport veliki problem.

Na pitanje da li bi Zapad mogao da bude jedna takva nova destinacija, naročito imajući u vidu činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Budimović kaže da je sve pod znakom pitanja, kao i da je pre aktuelne situacije glavni problem bila regulativa.

On podseća da je prošle godine bilo najavljeno da će biti moguć izvoz mesa iz Srbije na tržište Evropske unije, kao i da je jedan od razloga odugovlačenja ispunjenja ovog cilja bila svinjska kuga.

„Ipak, to pitanje više nikome nije na pameti zbog situacije“, kaže on, dodajući da nakon Rusije sada ne može da se realizuje ni izvoz u Kinu. Zbog svega toga Budimović kaže da je teško prognozirati nešto u realnim brojkama, kao i da je prioritet da se sačuva sopstvena proizvodnja koja je, kako je rekao, na izdisaju, kako po broju grla, tako i po realizaciji.

„Predstoji vrlo neizvestan period. Ono što možemo svi zajedno – i proizvođači i država, jeste da se urade bilansi i da znamo čime raspolažemo – šta je potrebno za proizvodnju za sopstvene potrebe. To je prvi korak koji bi trebalo uraditi“, zaključuje Budimović.