Zamrzavanje cena osnovnih namirnica nije dovoljno, Srbija mora da poveća zalihe hrane

Uredba kojom su cene osnovnih životnih namirnica “zamrznute” na nivou od 15. novembra važi do danas, 8. februara. Ipak, u cilju zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena, koje su važne za snabdevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija, Vlada Srbije produžila je važenje pomenute uredbe za još 90 dana.

Reč je o sledećim namirnicama: šećer kristal u pakovanju od jednog kilograma, brašno tip T- 400 glatko u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, brašno tip T-500 u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra.

Takođe, ograničenje cena osnovnih životnih namirnica odnosi se i na svinjsko meso – but i UXT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti u pakovanju od jednog litra.

Uredbom, koja će se primenjivati u trajanju od 90 dana, ograničavaju se proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo navedenih namirnica, tako da ne prelaze nivo cena tih proizvoda na dan 15. novembra 2021. godine.

Odluka da se produži zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica doneta je pre svega kako bi se zaštitili siromašni slojevi stanovništva, kojih je u procentualnom udelu jako mnogo, ocenjuje agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je ovakva odluka zbog toga dobra.  

“Ta odluka nije se morala produžavati da imamo neke ozbiljnije rezerve sirovog ulja, da imamo velike količine pod pšenicom i kukuruzom. Na listi je i meso, kao i još neki proizvodi. U ovom periodu svašta se može očekivati tako da je dobro što je ova uredba produžena da se malo smire i trgovačke i uvozničke strasti”, smatra Prostran.

Cene hrane će rasti do jeseni

Prema njegovim procenama, cene na globalnom nivou će rasti do jeseni, a pre toga sve zavisi od toga da li će godina biti rodna ili nerodna. Ipak, površine koje su zasejane, naročito u jesen, obezbeđuju prehrambenu sigurnost i ono što je osnovno, a to je dovoljno hleba.

Komentarišući zalihe hrane koje prave pojedine zemlje i rezerve Kine koje su na istorijskom maksimumu, naš sagovornik ističe da su i druge države počele da stvaraju zalihe i da je zapravo reč o pametnom i dugoročnom planiranju.

“Kinezi su otkupili za oko 69-70 milijardi dolara hrane na svetskom tržištu i sebe su kao najmnogoljudniju naciju obezbedili, kako bi imali sigurnost u snabdevanju, bez obzira na to što su oni i inače generalno najveći proizvođači hrane. Oni prosečno proizvode svih tih osnovnih proizvoda – od pšenice, kukuruza, soje, pirinča, negde oko 60, pa čak i 70 odsto u svetu”, ističe Prostran.

Ovakvoj situaciji doprinelo je pre svega “nervozno tržište”, smatra on i dodaje da sada čak i bogate zemlje povećavaju zalihe osnovnih životnih namirnica.

“Pored ove naše uredbe od 90 dana, koja je produžena, mi ozbiljno moramo da razmišljamo i o povećanju zaliha, odnosno rezervi. Predlagao sam, kada su u pitanju svinje, da država kupi deo tih količina po nešto povoljnijoj ceni, pa makar i da izgubi, ali da ne gube farmeri”, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.