Skoro 80 odsto malih poljoprivrednika nema novca za đubrivo

U Srbiji je tokom 2021. godine u jesenjoj setvi zasejano 801.650 hektara površine, što u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2020. godini predstavlja povećanje od 3,5 odsto.

Posmatrano po kulturama zasejano je više: pšenice (za 5,8 odsto), raži (12,9 odsto) i uljane repice (27,9 odsto), a manje ovsa (za 18,2), i ječma (5,7 odsto). U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2011‒2020) površine pod pšenicom povećane su za 9,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Visoke cene ratarskih kultura, koje su već više od godinu dana prisutne na domaćem i svetskom tržištu, stimulisale su srpske poljoprivrednike da u jesen zaseju nešto veće površine i pored problema koje su imali sa visokom cenom dizela i mineralnih đubriva.

Inače, đubriva nije bilo i njegove cene su izuzetno visoke, odnosno bilo je skuplje u odnosu na prošlu godinu za skoro 70 odsto, objašnjava za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.  

“Mi smo nekada sejali oko million hektara, a pšenice i do 700.000 hektara. Ova površina nije rekordna, ali je dobro da je ukupno zasejano više od 800.000 hektara. Bilo bi bolje da je još malo posejano, ne samo pšenice već i raži i ječma. Tek ćemo imati veliki problem, koji je i sada prisutan. Bez obzira na to što se obećavaju velike količine mineralnih đubriva naši ratari će zbog visokih cena da se uzdržavaju od nešto veće upotrebe, tako da će nam nivo agrotehnike, nažalost, i ovoga proleća biti na skromnom nivou”, ističe Prostran.

Kako objašnjava naš sagovornik, dobro je da se bar kroz površine žitarica, pre svega pšenice, obezbedi prehrambena sigurnost jer će ona, bez obzira na količinu đubriva, doneti određeni rod.

“Uvek je dobro, da bi se izbegla suša i problemi koje nose klimatske promene, da se u jesen zaseje što više površina, tako da je dobro da smo to uradili. Ako bude bilo đubriva i novca da se ono kupi to će biti nešto bolje, ali svakako biće to jedna skromna proizvodnja. Površine koje su zasejane, naročito u jesen, obezbeđuju prehrambenu sigurnost i ono što je osnovno, a to je dovoljno hleba i mi ne moramo bar zbog toga da strahujemo. Da li ćemo baš moći da se bavimo nekim većim izvozom zavisi od toga koliko ćemo na proleće sve te useve prehraniti i odnegovati, da li će nam biti naklonjeno proleće i sam početak leta”, ističe Prostran.