Ko sve od države može da dobije novac za zapošljavanje novih radnika?

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 12 konkursa, preko kojih direktnom finansijskom podrškom poziva poslodavce i više od 20.000 nezaposlenih, među kojima je 2.300 osoba sa posebnim potrebama, da se prijave na poziv.

Direktor nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izjavio je za RTS da se poslodavci opredeljuju za one profile koji su im potrebni, a da NSZ uključuje one osobe koje su definisane kao teže zapošljive kategorije, i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje, poslodavci mogu da računaju na subvencije.

On je gostujući u Dnevniku RTS istakao da su oni različitog tipa i namenjeni različitim prioritetnim kategorijama.

„Svaki od poziva definiše koje kategorije mogu da se uključe i onda poslodavci koji žele da se uključe za sredstva treba da se opredele za te kategorije nezaposlenih. Jesu nam u prvom planu poslodavci, ali su nam prioriteni i nezaposleni. U fokusu su mladi ljudi bez srednje stručne spreme, ali imamo i programe za visokoškolce“, naveo je Martinović.

Dodao je da postoji program pripravništva za mlade i program stručne prakse za mlade do 30 godina.

„Imamo u nekim programima i da mladi mogu da konkurišu i da imaju više od 30 godina, ali su prioritet one definicije koje su ustanovljene Zakonom o mladima, da imaju do 30 godina. Imamo i one nekvalifikovane, dugoročno nezaposlene, Rome, osobe sa invaliditetom, lica preko 50 godina“, naveo je direktor NSZ.

To su, kako navodi, definisane kao teže zapošljive kategorije i oni će biti stimulisane državnim subvencijama.

„Poslodavci se opredeljuju za one profile koji su im potrebni, mi uključujemo ona lica koja su definisana kao teže zapošljive kategorije, i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje poslodavci mogu da računaju na naše subvencije. Ali i nezaposlena lica mogu da konkurišu za program samozapošljavanja i taj program će biti otvoren do 31. maja“, ističe Martinović.

Prema njegovim rečima, godinama je veća tražnja za inženjerima, ali i za lekarima sa specijalizacijama, farmaceutima, biohemičarima, profesorima stranih jezika, bankarstva, ekonomije.

„Svakako u budućnosti možemo da računamo da će dominirati oni koji imaju znanja iz oblasti digitalizacije, veštačke inteligencije, robotike, ali ne treba zanemariti i ono što se godinama traži i što će se tražiti u budućnosti kada su u pitanju majstorska zanimanja. Varioci su deficitarno zanimanje, i zidari i tesari, bravari“, istakao je Martinović.

Smatra da oni koji poseduju konkretna znanja u tim zanimanjima mogu da biraju poslodavca i da postavljaju uslove, jer se traže konkretna znanja i veštine i to će dominirati u budućnosti.

Kako je naglasio, NSZ je digitalizovala većinu usluga i omogućila i nezaposlenima i poslodavcima da se prijave elektronski.

„Treba da se informišu na našem portalu i direktno kod savetnika u filijalama koji će im pružiti sve informacije. Biće ovi programi dostupni cele godine, a neki će biti oročeni“, naveo je Martinović.

Ukazao je da je stanje na tržištu rada stabilno i da nije bilo potresa u registrima i statistikama.

„Stopa nezaposlenosti već dve godine se kreće između devet i 11 odsto. Imamo zabeleženo povećano zapošljavanje u 2021. godini. Stopa nezaposlenosti je sada 10,5 procenata, a broj lica na našoj evidenciji nešto ispod 480.000, negde za 5,9 odsto manje nego u januaru 2021. godine. Vidimo da je zaista veća tražnja za novim ljudima“, zaključio je Martinović.