Mešoviti sistem dokazivanja oboljenja mogao bi biti pravedniji i bolji

Profesionalne bolesti teško dokazive u Srbiji

BiznisBolji posaoSrbijaVestiZdravlje

20.1.2022 16:13 Autor: Julijana Vincan 11

Profesionalne bolesti teško dokazive u Srbiji Profesionalne bolesti teško dokazive u Srbiji
Podaci koji se tiču profesionalnih bolesti i dalje su nepotpuni, budući da se ova oboljenja i dalje ne prijavljuju ili se to čini sporadično,... Profesionalne bolesti teško dokazive u Srbiji

Podaci koji se tiču profesionalnih bolesti i dalje su nepotpuni, budući da se ova oboljenja i dalje ne prijavljuju ili se to čini sporadično, nesistematski, nepotpuno i neadekvatno, jedan je od zaključaka Izveštaja o stanju radnih prava u Srbiji za 2021. godinu.

Profesionalno oboljenje se u zakonima najčešće pominje zajedno sa povredom na radu, jer se u oba slučaja radi o poremećajima u zdravlju koji nastaju kao posledica okolnosti koje postoje na radnom mestu. Osnovna razlika je u tome što je s jedne strane kao posledica povreda, i to ona koja je prostorno, vremenski i uzročno povezana sa obavljanjem posla po osnovu kog je lice osigurano, dok je kod drugog pojma reč o oboljenju, odnosno bolesti, koja nastaje kao posledica dugotrajnog izlaganja uslovima rada.

Drugim rečima, i kod povrede na radu i kod oboljenja uzrok je povezan sa obavljanjem posla, s tom razlikom što povreda nastaje trenutno, dok profesionalno oboljenje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja.

„Dok povreda na radu podrazumeva povredu nastalu usled određenog događaja koji je, po pravilu, iznenadan, profesionalna bolest podrazumeva bolest nastalu usled trajnije izloženosti određenim negativnim uticajima prilikom obavljanja posla po osnovu kojeg je zaposleni socijalno osiguran. Navedeni negativni uticaji predstavljaju uzrok ovakvih oboljenja, odnosno podrazumevaju određen protok vremena u okviru kojeg stvaraju posledice po zdravlje lica“, objašnjava za Biznis.rs pravnik Infostuda Milan Predojević.

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stiče pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, bez obzira na godine staža osiguranja.

Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Doktor
Foto: Pixnio.com

„Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u navedenom smislu, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO Fond)“, ističe naš sagovornik.

U skladu sa navedenim zakonskim osnovom donet je Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti kojim se utvrđuju profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima.

„Posebnim pravilnikom uređuje se rad organa veštačenja Fonda PIO (komisije), koji između ostalog utvrđuje postojanje profesionalne bolesti“, navodi Predojević.

Procedura utvrđivanja profesionalne bolesti:

  • Osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja.
  • Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: otpusne liste; specijalističke nalaze; dijagnostičke testove; laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.
  • Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ u Beogradu, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Pojam profesionalne bolesti definisan je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

„Ovaj zakon pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu. Bolovanje nastalo kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja plaća se u visini 100 odsto od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci“, navodi naš sagovornik.

Značajno manja dokazivost nego u drugim zemljama

U poslednjih nekoliko godina dešavalo se da nijedan osiguranik u Srbiji ne ode u penziju zbog profesionalnog oboljenja ili je u pitanju zanemarljiv broj.

„U Nemačkoj se, recimo, meri hiljadama broj utvrđenih povreda na radu i profesionalnih oboljenja na godišnjem nivou. Uzrok tome svakako nije bolji položaj radnika u Srbiji nego u Nemačkoj, već kriterijumi za utvrđivanje profesionalnog oboljenja“, naglasio je pravnik Infostuda.

Covida-19 nema u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti

Prema rečima Milana Predojevića, korona virus ni na koji način ne može da se uvrsti u navedeni pravilnik.

„Radi se o akutnom virusnom oboljenju koje nastaje kao posledica kratkotrajnog izlaganja virusu, a ne usled dugotrajnog izlaganja uslovima rada. Prema tome, već iz same zakonske definicije profesionalne bolesti, jasno je da korona virus nikako ne može da bude profesionalna bolest“, ukazao je Milan Predojević.

Što se Covida-19 kao profesionalnog oboljenja tiče, u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2021. godinu, napominje se da takva mogućnost, u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, zapravo postoji.

„Izmene i dopune Pravilnika nisu nužno neophodne u tom smislu, budući da gorući problem zapravo jeste utvrđivanje profesionalne bolesti uopšte kao takve“, piše u izveštaju Fondacije centar za demokratiju.

Medicina
Foto: Freepik.com

Rešenja za pravne izazove u ovoj oblasti

Do sada se pokušalo sa proširenjem liste profesionalnih oboljenja, ali to, kako kaže Predojević, nije u potpunosti rešilo problem.

„Možda je problem upravo u strogom utvrđivanju lista oboljenja koja se mogu smatrati profesionalnim. Naša zemlja spada u red zemalja koje ove vrste oboljenja utvrđuju po tzv. „sistemu liste“. Dakle samo ona bolest koja je navedena u pravilniku može da bude utvrđena kao profesionalno oboljenje. S druge strane imamo države u kojima postoji sistem koji je prilagodljiviji realnom stanju“, obrazložio je naš sagovornik, pravnik Infostuda Milan Predojević.

Naime, pri regulisanju profesionalnih bolesti zakonodavac može zauzeti razne pristupe. Pitanje „šta je to što se može kvalifikovati kao profesionalno oboljenje“ može biti uređeno fleksibilnije (šire) ili restriktivnije (uže).

„Fleksibilan pristup podrazumeva da se svaki poremećaj može prihvatiti kao profesionalna bolest ukoliko osigurano lice dokaže uzročnu vezu između profesionalne aktivnosti i bolesti. S druge strane, imamo restriktivan (zatvoren) ‘sistem lista’, u kojem je prethodno, opštim aktom utvrđeno koja su to oboljenja koja se smatraju profesionalnim oboljenjima. Većina zemalja kombinuje ova dva pristupa“, objašnjava Predojević.

Ipak, u Republici Srbiji je uspostavljen „sistem lista“, koji je krut i nefleksibilan sistem. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju, kao i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, utvrdili su ministаr nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, a na predlog PIO Fonda, Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti (iz 2019. godine).

„Nefleksibilnost ovog pristupa ogleda se u sledećem – koliko je zapravo uopšte moguće unapred predvideti sva moguća profesionalna oboljenja do kojih može doći u praksi? Posebno stoga što svaki pojedinac može da doživi različite manifestacije, simptome i posledice jedne iste bolesti. Čini se da je pravičniji sistem u kojem se uvodi mogućnost dokazivanja postojanja profesionalne bolesti, čak i ukoliko ona nije predviđena datom listom, odnosno uspostavljanjem tzv. mešovitog sistema“, smatra pravnik Infostuda.

On je ocenio da bi možda „mešoviti sistem“, u kojem lice ima mogućnost da dokaže uzročnu vezu između profesionalne aktivnosti i bolesti koja nije na listi iz pravilnika, bio pravedniji i bolji od postojećeg u kojem samo postojanje bolesti iz liste može da znači profesionalno oboljenje.

  • DANIJELA

    20.1.2022 #1 Author

    Mogle bi promene da se uvedu,tacno.

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.1.2022 #2 Author

    Kod nas na zalost tesko da moze da dobije…

    Odgovori

  • Ivan

    20.1.2022 #3 Author

    Tesko

    Odgovori

  • SANJA

    21.1.2022 #4 Author

    Videcemo

    Odgovori

  • Ika

    21.1.2022 #5 Author

    Ide se ka tome da se lakse dokazuju

    Odgovori

  • SUNCOKRET0

    21.1.2022 #6 Author

    U današnje vreme je sve više retkih bolesti o kojima lekari jako malo znaju, teško je i njih dokazati a kamoli da je neka bolest nastala tokom rada na poslu.

    Odgovori

  • MARA

    21.1.2022 #7 Author

    Trebalo bi izmeniti nesto

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    21.1.2022 #8 Author

    U Srbiji je sve tesko dokazivo

    Odgovori

  • Emilija

    21.1.2022 #9 Author

    Tesko to ide kod nas

    Odgovori

  • ZVE84

    24.1.2022 #10 Author

    Značajno manja dokazivost nego u drugim zemljama? Pa naravno kad je svima dobro poznato da se u Srbiji mulja na sve strane, ljudi se služe raznim stvarima da dokazu nešto što i ne postoji i vrlo uspevaju u tome! Čast izuzecima!

    Odgovori

  • STRAHINJA

    24.1.2022 #11 Author

    Kod nas i glavobolju tesko dokazujes

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...