Koje će profesije biti najtraženije kroz 10 godina?

Od klimatskih promena do urbanizacije, mnogo je različitih faktora koji će uticati na način na koji će naš svet funkcionisati do 2030. godine, pa samim tim i na tržište rada. Pored značajnih pomaka na globalnom tržištu rada tokom naredne decenije, koje su specifičnosti koje će oblikovati budućnost rada u Evropi?

Futureproof, projekat Crnogorskog Telekoma i web aplikacija za otkrivanje idealnog zanimanja, razvijena je kako bi podstakla mlade da prepoznaju karijere i zanimanja budućnosti, kao i da otkriju veštine za koje možda ne znaju da ih imaju, prenosi Bankar.me. Na osnovu te aplikacije, ovako bi moglo da izgleda tržište rada budućnosti, koje će doneti ne samo izmene u načinu rada, već i u samim profesijama.

Migracije stanovništva

Svake godine, sve više ljudi seli se u velike evropske gradove, i ne čini se da će se taj trend uskoro promeniti. Zapravo, Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2030. godine neverovatnih 4,9 milijardi ljudi živeti u urbanim sredinama. To znači da će i poslovi budućnosti najverovatnije biti koncentrisani oko urbanih centara poput Varšave, Berlina, Bukurešta i Budimpešte.

Glavni razlog ovog rasta su inovacije. Prema izveštaju, najveći evropski gradovi proizvode 55 odsto svih visokotehnoloških patenata EU, kao i 73 procenta ukupnih startapova. Tako da, ako već ne živite u nekom velikom gradu, možda hoćete do 2030. godine.

Radnici će dobiti više pažnje

Pozitivan uticaj, a ne dobit, verovatno će oblikovati tržište rada u budućnosti. Faktori kao što su klimatske promene i socijalna pravda već počinju da oblikuju naše ekonomije, a prema nedavnom istraživanju globalne konsultantske kuće PwC, taj trend će se samo pojačavati u narednoj deceniji. Savetuje se da se stvori ekonomija u kojoj „radnici i kompanije traže veće značenje, smisao i relevantnost u onome što rade“.

Ekonomija budućnosti neće davati prioritet samo etici, već i svojim zaposlenima. To znači da će prakse poput tradicionalnog radnog vremena od devet do pet biti zamenjene fluidnim strukturama, fleksibilnim radnim vremenom i radom na daljinu. Dakle, ljudi, a ne profit, biće pokretač odluka o zapošljavanju. Radnici će tražiti poslove koji ispunjavaju njihove potrebe za poboljšanjem sveta oko njih.

Više automatizacije, ali i više posla

Kako računari postaju sve pametniji, zadatke koje su nekad obavljali ljudi sve će više obavljati mašine. Automatizacija će igrati ključnu ulogu na tržištu rada 2030. godine ali, iako će tehnologija poremetiti neke poslove, stvoriće i nove mogućnosti za kvalifikovane radnike u Evropi.

Prema konsultantskoj kući za upravljanje McKinsey, STEM poslovi (oni koji zahtevaju dalje obrazovanje u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike) povećaće se za više od 20 odsto. Isto tako, kreativni i umetnički menadžment povećaće se za više od 30 procenata. BIće i 30 odsto više prilika u oblastima poput nege, socijalnog rada i edukacije. Dakle, tržište rada biće otvoreno za kvalifikovane radnike koji rade poslove koje mašine ipak ne mogu da obave.

Najtraženiji od 2030. godine biće:

• STEM profesionalci
• Zdravstveni i socijalni radnici
• Nastavnici, treneri i edukatori zaposlenih
• Profesionalci u biznisu i pravu
• Menadžeri u kreativnim i umetničkim oblastima