Koji sektori su dobitnici godine koju je obeležila korona?

Prema do sada dostupnim podacima, ukupan dobitak privrednih društava u prošloj godini veći je za 20,7 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok je broj zaposlenih povećan za 43.592 radnika. Pokazalo se da su pandemijskim, vanrednim uslovima poslovanja najlakše prilagodili veliki sistemi koji proizvode ono što je građanima i privredi najneophodnije. Ipak, u nekim sektorima profit su uspele da postignu sve firme, nezavisno od oblika organizovanja i veličine.

Analitičari portala Biznis.rs su, na uzorku od 1.000 kompanija sa najvećim prihodima u Srbiji, a čiji su finansijski izveštaji  predati Agenciji za privredne registre, istraživali koji su to sektori u prošloj, specifičnoj i teškoj godini, generisali najveće prihode i kakva je njihova profitabilnost. Podatke za ovu analizu obezbedila je, eksluzivno za portal Biznis.rs, regionalna bonitetna kuća CompanyWall.

Trgovina na veliko

Sektor koji je generisao najviše prihoda je nespecijalizovana trgovina na veliko. Od 1.000 najvećih kompanija u Srbiji, predstavnici ovog sektora su imali prihode od 71 milijardu dinara, odnosno 5,63 odsto ukupnih prihoda najvećih 1.000 u 2020. godini.

Sam sektor podrazumeva trgovinu svim proizvodima koji nisu u okviru prehrane, odnosno FMCG industrije. Treba istaći da je ukupno 99 kompanija iz sektora nespecijalizovane trgovine na veliko ušlo u prvih 1.000 kompanija, što čini praktično da je svaka deseta firma među najvećih 1.000 po prihodima upravo iz ovog sektora.

Prosečna profitabilnost grane, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, je 4,6 odsto. Preciznije, na svakih 100 dinara generisanog prihoda u ovoj delatnosti, bilo je  4,6 dinara neto dobiti. Većina kompanija iz ove industrije je ostvarila pozitivnu profitabilnost. Šest kompanija je ostvarilo poslovni gubitak, a svega dve imaju neto gubitak.

Kompanija sa najvećim prihodnim ostvarenjima u ovoj industriji je Gama Expo 2014. Ona je generisala oko 4,5 milijardi dinara prihoda, što je čak 6,3 odsto prihoda od ukupno 99 kompanija iz ove delatnosti,  koje su ušle u prvih 1.000. Sa druge strane, ova firma je imala profitnu maržu od svega 1,8 odsto, što je značajno ispod prosečnih ostvarenja ovog sektora.

Najlošiji učinak, u okviru ovog sektora, je imala ABV distribucija, koja je imala poslovni gubitak, od 210 miliona dinara i neto gubitak, vredan čak 280 miliona dinara.

Prodaja farmaceutskih proizvoda

U prošloj godini se, po prihodima, veoma istakao i sektor trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima. Firme specijalizovane za ovu delatnost su generisale prihode od gotovo 52 milijarde dinara, odnosno 4,09 odsto ukupnih prihoda 1.000 najvećih kompanija u 2020. godini.

Interesantno je da je svega 38 firmi koje se bave ovom delatnošću, uspelo da ostvari taj rezultat. To praktično znači da je prihod prosečne kompanije u ovom sektoru u prvih 1.000 veći od prosečne kompanije u sektoru nespecijalizovane trgovine na veliko.

Nijedna kompanija iz sektora trgovine farmaceutskim proizvodima nije ostvarila ni poslovni ni neto gubitak. Ovo jasno ukazuje na veoma veliku stabilnost i odličnu tržišnu poziciju koju ove firme imaju, pogotovo u doba jedne od najvećih globalnih zdravstvenih kriza. Naime, na tržištu je u toku prošle godine bila jasno primetna panika među populacijom, pa je potrošačka korpa, u velikoj meri, bila okrenuta ka zdravstvenoj zaštiti i kupovini najrazličitijih preparata, suplemenata, lekova i slično. To se, precizno pokazuju podaci, odrazilo na kompanije koje se bave veletrgovinom ovih proizvoda, zbog čega su njihova profitna ostvarenja veoma zavidna. Neto profitna marža sektora je 9,04 odsto.

Najveća kompanija u okviru sektora po prihodima je Farmalogist doo Beograd, sa generisanih 16,6 milijardi dinara. Međutim, profitna ostvarenja su značajno ispod sektorskog proseka, svega 0,60 odsto. Slobodno se može reći da je ova kompanija gotovo na nultoj profitabilnosti, jer bi samo mali rast troškova ili pad prihoda uticao da profitabilnost dođe na nulu ili čak postane negativna. Ovo je ujedno i najlošiji profitni rezultat u celom sektoru.

U kontekstu profitabilnosti, najbolji rezultat ima Medinic Export Import doo Beograd, sa profitnom maržom od čak 24,61 odsto. Ova firma je, znači, na svakih 100 dinara prihoda ostvarenih u prošloj godini, imala gotovo 25 dinara neto dobiti.

Komunikacije

Iz analiza najuspešnijih sektora tokom korona godine nikako ne treba izostaviti sektor komunikacija. Iako su do 01. juna ove godine samo dve kompanije koje se bave ovom delatnošću predale finansijske izveštaje APR-u, moguće je videti kretanje parametara u ovom sektoru.

Na primeru provajdera A1 (druga kompanija u uzorku je JKP Informatika Novi Sad), vidi se da je sektor telekomunikacionih usluga svakako jedan od najboljih sektora, pogotovo u doba pandemije korona virusa. Naime, jasno je da je u toku zaključavanja gradova i povećane prakse rada od kuće, došlo do značajne promene u ponašanju ljudi, koji su se u većoj meri okrenuli televizorima, kompjuterima, internetu i slično. Sve je to pozitivno uticalo na industriju u celini, što primer kompanije A1 i dokazuje.

Građevinarstvo

Poslednji sektor koji zavređuje pažnju kao jedan od dobitnika u prošloj godini je građevinski sektor, odnosno sektor izgradnje stambenih i nestambenih zgrada. Ovo je peti sektor po prihodnim ostvarenjima, sa odličnim profitnim ostvarenjima, odnosno neto profitnom maržom od 9,32 odsto.

Specifičnost ovog sektora je da nema dominantne učesnike na tržištu. Naime, najveći učesnik je PMC inženjering doo, sa oko 15 odsto učešća u ukupnim prihodima firmi iz ovog sektora u skupu 1.000 najvećih. Pored ove kompanije, postoji još 39 učesnika ovog sektora koje su ušle u prvih 1.000. Potpuno je jasno da koncentracija tržišta u ovom slučaju ne postoji, odnosno da postoji veoma razvijena konkurencija.

Treba istaći da, ukoliko na tržištu postoji izražena konkurencija, a u isto vreme sektor beleži i visoke profitne marže, može se zaključiti da to tržište ima visoke stope rasta i da bez obzira na veliki broj tržišnih igrača uopšte nije saturirano. To se danas dešava sa ovim sektorom. Praktično, analiza samo dokazuje ono što je u svakodnevnom životu vidljivo – građevinska industrija doživljava „bum“.

Sektori gubitnici

Naravno, pored pomenutih sektora koji su pored visokih prihoda ostvarili i visoke profite, postoje i delatnosti koje, i pored visokog nivoa prihoda, nisu uspele da uđu u zonu pozitivne profitabilnosti.

Najveći gubitnik u okviru najvećih deset sektora iz uzorka prvih 1.000 kompanija je  proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila. Ovo je deveti sektor po ostvarenju prihoda. Tokom prošle godine beležio je negativnu profitnu maržu od -8,85 odsto.

Neophodno je imati u vidu da su u posmatranom skupu prvih 1.000 kompanija po prihodima u 2020. godini samo dve kompanije iz sektora proizvodnje električne i elektronske opreme za motorna vozila (Yura corporation i HI-LEX Serbia). Obe kompanije su, zapravo, fabrike sa stranim kapitalom, u oblasti proizvodnje kablova za automobile. Imajući u vidu da je cela autoindustrija prethodne godine doživela najozbiljniji udarac od svetske ekonomske krize, a da korporacije u autoindustriji (pa i njihove fabrike u Srbiji) imaju visoke fiksne troškove koje nije lako smanjiti u kratkom roku, ne čudi činjenica da je ovaj sektor najveći gubitnik u posmatranom uzorku.

Proizvodnja automobila

Još jedan gubitnik među deset najvećih sektora je sektor proizvodnje motornih vozila. I u ovom sektoru su dve kompanije prisutne u uzorku – Fiat Automobili Srbija i Vatrosprem proizvodnja. Naravno, Fiat Automobili Srbija je dominatna kompanija ovog sektora. Vatrosprem je neuporedivo manja firma, koja, iako je ostvarila pozitivan profit, nije nikako mogla da nadomesti gubitke koje je ostvario Fiat. Slobodno se može reći da komentari koji se odnose na sektor praktično važe za Fiat. Ukupna profitabilnost sektora je -4,78 odsto.

Fiat Automobili Srbija je kompanija koja proizvodi isti model već dugi niz godina i koji je već na kraju životnog ciklusa. Trenutno sudbina kompanije zavisi isključivo od toga da li će novoformirani konglomerat Stellantis doneti odluku da se neki novi model proizvodi u Kragujevcu. Trenutni model više ne ispunjava kriterijume novog potrošača,  zbog čega porudžbine i proizvodnja opadaju već nekoliko godina unazad. Treba svakako imati u vidu da i korona kriza nije dobro uticala na ovu kompaniju, već je samo pogoršala situaciju i ubrzala proces potencijalnog zatvaranja fabrike. Sa takvim celokupnim stanjem, ostvarenje pozitivnih rezultata je bilo veoma teško.

“Rezultati su, iz ove perspektive, očekivani. Kupovalo se ono što je neophodno u krizi. Ključno je pitanje da li su se promenile navike potrošača. Donekle jesu, pošto će online trgovina verovatno ostati na višem nivou u odnosu na situaciju da pandemije nije bilo”, komentariše rezultate analize za portal Biznis.rs prof. Vladimir Vučković, ekonomista, dugogodišnji član Fiskalnog saveta.

Razumno je, dodaje prof. Vučković, pretpostaviti da će se i tražnja za farmaceutskim proizvodima vratiti na niži nivo, naravno – ukoliko se virus povuče.

“S druge strane, neki sektori će se u tom slučaju oporaviti, kao što su automobilska industrija ili turizam. Do prilagođavanja i diversifikacije će doći, jer su poslovni ljudi fleksibilni i inovativni. Šta će to biti, teško je reći, jer analitičari samo prate promene do kojih dođe u poslovnom svetu”, zaključuje prof. Vučković.