Koliko je opasna supstanca zbog koje se sve više proizvoda povlači sa tržišta?

Brojni proizvodi, kao što su sladoledi, voćni jogurti, pavlake i slično, u poslednjih nekoliko nedelja povučeni su sa rafova u regionu, ponajviše u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i BiH. Juče je u Hrvatskoj sa istim obrazloženjem povučena i jedna vrsta čokolade. Kao razlog za povlačenje se, u najvećem broju slučajeva, navodi prisustvo istog jedinjenja – etilen oksida.

Kako za portal Biznis.rs objašnjava prof. dr Andreja Rajković sa Odeljenja za tehnologiju, bezbednost i sigurnost hrane Fakulteta za biotehničke nauke Univerziteta u Gentu, reč je o važnom, ali vrlo opasnom jedinjenju.

„Etilen oksid je antimikrobno jedinjenje, vrlo velike efikasnosti, i kao takvo je ključno za sterilizaciju medicinske opreme. Često je to jedina metoda sterilizacije dostupna za mnoga medicinska sredstva, čak i u državama poput SAD. Međutim, i u ove svrhe, njegova upotreba dozvoljena samo za određene potrebe, odnosno oko polovine medicinskih uređaja u ovoj zemlji tretira se etilen oksidom. Ovo jedinjenje je, takođe, jedno od glavnih koja se koristi u Americi za smanjenje nivoa mikroorganizama, kao što su gljive, bakterije ili virusi, u bilju i začinima. Industrija začina je procenila da se približno 32 odsto bilja i začina godišnje tretira etilen oksidom“, objašnjava profesor Rajković.

Ideja je, međutim, napominje on, da nema zaostataka etilen oksida na začinima u vreme kada se konzumiraju, a ostaci proizvoda reakcije ovog jedinjenja, kao što su etilen hlorohidrin ili etilen glikol, ne bi smeli da prelaze nivoe koji su rizični po zdravlje ljudi.

„I to se kontroliše, jer je poznato da udisanje etilen oksida tokom više decenija izaziva rak belih krvnih zrnaca, poput ne-Hodžkinovog limfoma, kijeloma ili limfocitne leukemije, kao i da može izazvati rak dojke. Smatra se da su deca podložnija etilen oksidu nego odrasli, pa u tom smislu oni koji su bili izloženi ovom jedinjenju u ranom životu imaju veliku verovatnoću da razviju rak kasnije. Hronična izloženost etilen hloridu, takođe, može izazvati neurološke simptome“, pojašnjava naš sagovornik.

U državama članicama Evropske unije je u proizvodnji hrane zabranjena upotreba etilen oksida. „Međutim, u mnogim zemljama sa kojima EU trguje se koristi, te je i EU uvela MRL od 0,05mg/kg za sve proizvode na tržištu. U tom kontekstu su primeri povučenih sladoleda, voćnih jogurta ili pavlake samo deo vrlo toksične priče. Ceo problem sa kontaminacijom prehrambenih proizvoda ovim jedinjenjem je krenuo znatno ranije i njegovi ukupni gabariti još uvek se ne znaju. Naime, još prošle godine su krenuli povraćaji roba u Belgiji, nakon što je u njima utvrđen nivo etilen oksida iznad dozvoljene granice. Radilo se o susamu, poreklom iz Indije. koji je nađen u preko 100 različitih proizvoda. Krajem avgusta prošle godine, Belgija je izdala RASFF upozorenje kojim je prijavila prisustvo etilen oksida u susamovom semenu od čak 30 miligrama po kilogramu. Dodatni podaci analiza postali su dostupni početkom oktobra prošle godine i potvrdili su u pomenutom semenu susama izuzetno visoke koncentracije pomenutog jedinjenja. Najviša prijavljena koncentracija iznosila je čak 86 miligrama po kilogramu. I, tako je klupko krenulo da se odmotava“, ističe profesor Andreja Rajković.

Tako su vrlo brzo, dodaje on, na svetlo dana izašli i previsoki nivoi etilen oksida u proizvodima poput začina, žitarica i semenki, kao i u mnogim sastojcima za proizvode od sladoleda, dresinga za salate, sosova i slično.

„I krenuli su opozivi za sve proizvode u kojima je etilen oksid nađen u koncentraciji većoj od dozvoljene“, kaže Rajković.

Na pitanje – zašto, ako je u pitanju zabranjeni pesticid, uopšte i postoji minimalna dozvoljena vrednost, prof. Rajković odgovara da je razlog za to „što se zna da se koristi u državama van EU, a sama vrednost MRL je jednaka granici kvantifikacija prema uredbama EZ„.

„Dakle, MRL je na nivou na kome ga najniže možemo detektovati i postavljen je na ovu vrednost, jer etilen oksid nije dozvoljen kao pesticid zbog svoje genotoksične i kancerogene prirode“, ističe profesor Rajković.

Teško je, dodaje on, odgovoriti na pitanje zašto se baš tako puno proizvoda sa etilen oksidom otkriva baš ove godine.

„Ne možemo imati argumente za to u ovom trenutku. U svakom slučaju će analiza sledljivosti pokazati odakle dolaze kontaminirani sastojci. U RASFF bazi podataka je broj zemalja koje su prijavile kontaminaciju jako veliki – Belgija, Francuska, Španija, Poljska, Luksemburg, Nemačka, Norveška, Danska, Italija, Rumunija, Holandija, Litvanija, Grčka, Finska, Češka, Švedska, Austrija, Slovenija, Hrvatska. Ukupno ima 618 notifikacija u periodu od 9. septembra 2020. godine do sada“, otkriva profesor Andreja Rajković.

Na ovoj listi nema Srbije i, u tom smislu, pitanje je kako je moguće da Srbija spolja dobija informacije o prisustvu opasnog pesticida u hrani.

„Upravo je svrha RASFF baze podataka, sa kojom je i Srbija povezana, da distribuira informacije, čim ih jedna od zemalja članica prijavi. Tako da, od momenta kada se u ovoj bazi pojavi notifikacija koja je relevantna za Srbiju ili bilo koju zemlju, kreće se u provere da li se taj proizvod nalazi na tržištu, rade se analize i, po potrebi, vrši opoziv i povlačenje proizvoda sa tržišta i od potrošača. Nije mi poznato u kojoj meri akreditovane laboratorije u Srbiji automatski u monitoringu, pri uvozu ili kontrolom bezbednosti hrane na tržištu, proveravaju prisustvo etilen oksida. Ne znam niti na kom broju uzoraka. Veliki broj analiza urađenih u EU je došao od samih proizvođača i trgovinskih lanaca. Naravno, i od odgovornih državnih institucija“, zaključuje profesor Rajković.