Koliko korisnike koštaju skriveni troškovi banaka?

Teško da iko od nas primeti koliko mesečno novca sa naših računa nestane zbog različitih troškova koje banka naplaćuje. Naplata za preuzimanje platne kartice, provizija prilikom upita stanja na računu, naknada za online transakcije, sve to u odnosu na učestalost korišćenja, može da nas košta i više hiljada dinara.

Procenjuje se da u Srbiji postoji oko sedam miliona tekućih računa, što ovu uslugu čini najpopularnijiom.

Otvaranje tekućeg računa u većini banaka čiji su naši građani korisnici, jeste besplatno. Prvi troškovi jesu oni za održavanje računa. To će vas u proseku koštati oko 175 dinara mesečno, piše Nova.

Sledeća na listi usluga jeste mogućnost plaćanja karticom u prodavnici ili na drugim mestima, tu postoji provizija kod većine banaka, a iznosi u proseku od 70-110 dinara. Pojedine banke svojim klijentima koji nemaju opciju mobilnog bankarstva, naplaćuju usluge upita stanja na računu, a to u proseku košta oko 30 dinara. Ukoliko novac podžete s bankomata koji ne pripada vašoj matičnoj banci, spremite se, shodno količini novca koju podižite, i na provizije od 100 i više dinara.

Klijenti banaka sve češće se odlučuju na mogućnost korišćenja bankarskih usluga pomoću aplikacija za mobilno bankarstvo, a ova opcija posebno je „eksplodirala“ tokom pandemije.

Aktivacija ove usluge kod većine banaka jeste besplatna, a najčešće se naplaćuje provizija prilikom različitih transfera novca. Visinu provizije diktira količna novca, ali i opcija slanja novca klijentu koji nije deo vaše matične banke, što čini ovu uslugu skupljom. U proseku će vas to koštati između 50 i 100 dinara, a pri velikoj količini novca, provizije može biti još veća.

Ako ste loše sreće i izgubite svoju karticu, ili vam je ukradu, troškovi blokade koštaće vas 400 i više dinara, što opet zavisi od vaše matične banke. Listi skrivenih troškova treba dodati i različite administrativne poslove koje banke obavljaju, a koji se obračunavaju na godišnjem nivou, što može da vas košta i 400 dinara.

Pod teretom oslabljene kupovne moći mnogi građani se odlučuju na plaćanje određenih računa na rate pomoću svoje kartice, a neke od banaka i vas i tu čekaju sa troškovima, pa vas tako ovo može koštati oko 50 dinara.

Svaki klijent svakako bi prilikom početka poslovanja sa nekom od banaka, trebalo da detaljno pregleda naknade za usluge koje su transparentne i dostupne.

Dejan Gavrilović ispred potrošačkog udruženja Efektiva u izjavi za Novu kaže da su banke poslednjih godina uvele razne naknade i da je zbog toga čitavo bankarstvo postalo kompleksno.

„Pravi problem je zapravo u različitim reklamnim kampanjama, gde banke navedu, recimo, niske kamate za kredite, ali ne i uslov da morate otvoriti račun kod njih, čije održavanje može koštati i 500 dinara. Tu je usluga plaćanja bez kamate, a onda saznate da usluga plaćanja na rate može da vas košta 50 dinara“, navodi Gavrilović, koji dodaje da kombinacija više različitih usluga, građanima sa računa može da izbriše i po nekoliko hiljada dinara, dok samo osnovne delatnosti koštaju do 600 dinara, što na godišnjem nivou može da vas košta više od 7.000 dinara.