Koliko košta celokupno školovanje jednog deteta?

Prosečna porodica u Srbiji za školovanje jednog deteta od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole, pa do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina, mora da izdvoji oko 34.000 evra, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za razvoj i inovacije.  

„Posmatrano po pojedinačnim fakultetima raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se u intervalu od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu do čak 58.095 evra na Medicinskom, odnosno 70.694 evra na Stomatološkom fakultetu“, kaže za portal Biznis.rs direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Kako navodi naš sagovornik, kroz obračun ovih troškova obuhvaćeno je sve ono što se naziva društveni trošak, tačnije sve ono što je uložila država, ali i porodice od predškolskog obrazovanja, pa do kraja studija.

„Sve smo obuhvatili. Počev od školarina, koje plaćaju ili roditelji ili država, izdvajanja iz budžeta koja idu ka obrazovnom sektoru, kao i kredite, stipendije i izdvajanja za studentske domove. Kako bismo bili što precizniji, čak smo u naše istraživanje uneli procene sive ekonomije Republičkog zavoda za statistiku, koje se odnose na neformalno obrazovanje, pa su obračunati i troškovi koje roditelji izdvajaju za privatne, dodatne časove“, navodi Jevtović i dodaje da su se trudili da kroz detaljan istraživački pristup javnosti pruže istinite podatke.

Troškovi srednjoškolskog obrazovanja skoro 21.000 evra

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano 2018. godine iznosili blizu 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13.500 evra.

Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno je otežavala nedostupnost podataka. Ipak, na osnovu raspoloživih informacija, došlo se do grube procene od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora nauka.

Na pitanje da li se i na koji način sa prosečnom platom mogu završiti studije u Srbiji, naš sagovornik navodi da jedna prosečna porodica 60 odsto svojih primanja odvaja i šalje detetu koje studira u Beogradu.

„Sa dve prosečne plate, ako uzmemo u obzir porodicu koja je van Beograda, jedno ili dvoje dece može se iškolovati samo ukoliko je svih, četiri ili pet godina, zavisno od fakulteta, na budžetu, u studentskom domu i ako se se ponaša na najštedljiviji mogući način. Svako odstupanje od tog minimalnog budžeta, koji je na nivou preživljavanja, podrazumeva zaduživanje roditelja, pomoć rođaka iz inostranstva, subvencije baka i deka od i onako prosečno male penzije u našoj zemlji. Dakle, potreban vam je ogroman entuzijazam i štedljivost“.

Fakulteti nude znanja koja tržištu nisu potrebna

Kada je reč o odnosu cene i kvaliteta koji naši fakulteti nude, Jevtović navodi da kada se pogleda na nivou cele Srbije, za nisku cenu dobija se i nizak kvalitet. Kako kaže, mnogi fakulteti studente i njihove roditelje zavaravaju dajući im lažnu sliku da će nakon završenih studija odmah imati zaposlenje, a zapravo je situacija sasvim drugačija, pa se neretko dešava da njihovo zanimanje nije tržišno i primenjivo.

„Postoje određeni fakulteti beogradskog i novosadskog univerziteta koji pružaju velike šanse. To su uglavnom fakulteti prirodnih i tehničkih nauka, na čelu sa Elektrotehničkim i Matematičkim fakultetom, naročito odsek koji se odnosi na programiranje i informacione tehnologije. Oni koji ne daju nikakve šanse mladima su uglavnom fakulteti društvenih nauka, posebno oni van Beograda. To su fakulteti koji zavaravaju i tržišne signale i mlade ljude“, navodi naš sagovornik.

Na pitanje zbog čega su u svom istraživanju obuhvatili samo osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jevtović kaže da je razlog istraživačke prirode i da je namera bila da pokriju i društvene i prirodne nauke, kao i one koje daju dobru perspektivu i one koji ne daju. Drugi razlog su i podaci koje nisu imali na raspolaganju.

„Bili smo svesni da fakulteti neće da nam dostave informacije, kao što ih na kraju i nisu dostavili, pa je sama borba trajala godinu dana. Fakulteti se stalno pozivaju na svoju autonomiju i na taj način ne žele da otkrivaju podatke da se ne bi otkrila struktura rashoda i primanja na fakultetu“, zaklučuje Jevtović.