Koliko košta polazak đaka prvaka u osnovnu školu?

Kraj je avgusta i ostalo je još samo nekoliko dana do tradicionalnog termina kada đaci kreću u škole, a studenti na fakultete u okviru nove školske godine. Pa iako je, u svetlu narastajućih loših statističkih pokazatelja pandemije korona virusa u Srbiji, još uvek nepoznato po kom modelu će se tačno odvijati nastava i da li uopšte postoji nekakav plan po tom pitanju, pošto još uvek nema nikakvih indicija koje govore u prilog suprotnom, svi đaci će se zaputiti ka školskim klupama od 1. septembra.

Za one najmlađe, od prvog do četvrtog razreda osnovne škole učenje iz učionica verovatno će ostati na snazi i ukoliko za njihove starije „kolege“ bude uveden hibridan sistem nastave, ili učenje od kuće, kakva je bila praksa krajem prošle školske godine.

Iako nisu objavljeni podaci na nivou čitave zemlje, zna se da će beogradske škole ove godine dočekati 16.919 prvaka, što je približno 500 đaka više nego 2020. godine i iznad desetogodišnjeg proseka od 16.315 učenika, saopštio je pre nekoliko dana gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

Međutim, polazak u školu za đake prvake, pored uobičajenih roditeljskih briga o detetovom uklapanju u novu okolinu, donosi i određene finansijske zahteve, koji se ipak za nijansu razliku od potreba dece starijeg uzrasta.

Po opremu za učenike – u banku

Da počnemo od najvažnijeg. Što se tiče udžbenika, tu prvaci „finansijski stoje najbolje“, u smislu da ne moraju da nabavljaju obimne komplete, kao na primer sedmaci i osmaci ili učenici u gimnazijama. Praksa koja je postojala za vreme socijalizma, da postoji jedan državni izdavač udžbenika, a same knjige mogu da se nasleđuju od starijih generacija, pogotovu iz oblasti prirodnih nauka u kojima nije bilo fundamentalnih pomaka za učenike osnovnih škola, napuštena je tokom tranzicije, pa su sada roditelji u obavezi da svojoj deci svake godine kupuju nove komplete, ili kombinacije udžbenika od nekoliko domaćih komercijalnih izdavača, ali isključivo po spisku koji su dobili od škola u koje su upisana njihova deca.

Ovo ostavlja otvorenim mnoga pitanja o saradnji između izdavača i školskih uprava, no na kraju je za sve računica slična.

Iako se cene knjiga nisu bitnije menjale od početka pandemije, za učenike pojedinih gimnazija kompleti koštaju približno 20.000 dinara, dok za prvake taj iznos može da se kreće u rangu 6.000-7.000 za nekoliko knjiga i vežbanke, tj. radne sveske, i to iz predmeta maternjeg jezika, matematike, muzičkog, likovnog, fizičkog vaspitanja (da, i za fiskuluturu postoji udžbenik!), stranog jezika, predmeta svet oko nas, građanskog vaspitanja ili veronauke.

Naravno, ukoliko imate dvoje dece koje idu u isti razred podrazumeva se da će se tražiti od vas da im nabavljate duple komplete, što kod radnih listova svakako i ima smisla.

No, pred polazak u školu postoje i drugi podrazumevani troškovi. Potebno je kupiti pernicu, olovke i bojice, lenjire i šestare, sveske, ranac… O novoj odeći i obući da ne govorimo.

Kada je reč o opremi koja može da se kupi u knjižarama, najjeftinija varijanta su takozvane „kineske robne kuće“, no takođe je takva roba i najslabijeg kvaliteta. Ranac od hiljadu dinara, pernica od nekoliko stotina, olovke i dodatne „alatke“ za još nekoliko stotina, do hiljadu dinara – recimo da ova varijanta košta do tri hiljade dinara, ali uz raniju napomenu da i nije naijsplativija jer će zahtevati brzu dopunu ili zamenu.

Za male đake preporučljivo je kupiti, pre svega, ranac sa ojačanjem na leđima, koji bi trebalo da potraju. Takvi modeli u boljim knjižarama koštaju od 2.500 do 7.000 dinara. Treba napomenuti i da brendiranu školsku opemu ovog tipa sve češće putom online prodaje reklamiraju pojedini „jutjuberi“ i „tiktokeri“ za kojima luduju mlađe generacije.

Unapred napunjene pernice koštaju oko 1.000-1.500 dinara. Sveske su jeftine i mogu se pronaći po ceni od nekoliko desetina dinara po komadu, ali one spadaju u najčešću potrošnu robu.

Odeća i obuća su posebna priča, i „strategija“ za njihovu nabavku tokom čitave godine se razlikuje od roditelja do roditelja. Podrazumevaju se patikice, šorc i majica za fizičko, barem jedan novi par obuće za polazak u školu, kompleti odeće za nošenje tokom jeseni, zime i proleća, a treba uzeti u obzir da deca u najmlađim uzrastima najbrže rastu, pa možda prvaci sve ono što su „uštedeli“ kod nabavke udžbenika finansijski nadomeste u ovoj kategoriji. Računicu za nabavku odeće i obuće zaista je nemoguće izvesti jer zavisi od ličnih afiniteta, robnih marki, kao i paltežne sposobnosti roditelja, ali svakako je tokom godine potrebno izdvojiti barem nekoliko desetina hiljada dinara.

Prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u maju mesecu iznosila je 65.025 dinara, dok je medijalna neto zarada bila 49.869 dinara, odnosno polovina zaposlenih u zemlji prima zaradu do tog iznosa.

Nije čudo stoga što se roditelji s nižim primanjima odlučuju da ovakve nabavke obave u celini, na jednom mestu, ukoliko mogu, pa da plaćanje izvrše na rate. Neki se zbog toga odlučuju za uzimanje proizvoda iz bogate ponude keš kredita iz banaka, a pre dve godine na tržištu je jedan takav zajam i bio reklamiran baš kao namenjen „za polazak u školu“.