Koliko para će zaraditi fudbaleri u Kataru, a koliko FIFA?

Fudbalska reprezentacija Srbije sinoć je obradovala sve navijače u domovini pobedom nad favorizovanom selekcijom Portugala, koju je predvodio jedan od najboljih fudbalera današnjice Kristijano Ronaldo (Christiano Ronaldo). Golom u devedesetom minutu naš vodeći strelac Aleksandar Mitrović odveo je tim Srbije direktno na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine, dok će Portugalci svoje mesto morati da izbore kroz baraž.

No, pored očiglednog prestiža i sportske radosti koje će im to doneti, te dodatnih milion evra za prolaz na takmičenje koje je srpskim fudbalerima obećao predsednik države, kolika je zaista finansijska nagrada za učešće na krunskom takmičenju u „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“ koja ih čeka?

Prema zvaničnim podacima FIFA, ukupni nagradni fond za reprezentacije iznosi 700 miliona dolara, što je čak 80 odsto više nego u Brazilu 2014. godine. S obzirom na to da i dalje u poslednjoj, turnirskoj fazi, učestvuju 32 ekipe – uprkos nekim ranijim nagoveštajima da bi i njihov broj mogao da se promeni u narednim godinama ili učestalost održavanja samog prvenstva – to znači da će učesnici među sobom podeliti više novca nego ranijih godina.

Svaka od 32 reprezentacije dobiće po dva miliona dolara na ime samog plasmana, kao „sredstva za organizovanje priprema“ za učešće na prvenstvu. Pored toga, za učešće tokom grupne faze turnira dobiće još po 10 miliona dolara. To je u zbiru 12 miliona dolara svakom timu, odnosno 384 miliona dolara ukupno.

Kasnije faze takmičenja donose i veće nagrade, ali podrazumeva se, manjem broju takmičara. Što dalje ekipa napreduje, veći će biti i njen novčani dobitak.

Prema tome, pobednik Svetskog prvenstva u Kataru osvojiće i 50 miliona dolara, drugoplasirani tim će poneti kući 40 miliona, a trećeplasirani 30 miliona dolara. Četvrto mesto donosi 25 miliona dolara, a zaustavljanje u četvrtfinalu po 18 miliona dolara, dok ispadanje u osmini finala garantuje 12 miliona američkih dolara.

„Novembarski problemi“

Kako piše Sportico, prethodno Svetsko prvenstvo u fudbalu donelo je krovnoj fudbalskoj organizaciji FIFA prihode od 5,4 milijarde dolara, dok su troškovi tokom mesec dana turnira dosegli 1,8 milijardi dolara.

Projektovano je da će prvenstvo u Kataru generisati oko tri milijarde evra dobiti – u liniji sa rezultatima iz Rusije četiri godine pre – ukoliko epidemiološka situacija, odnosno odgovarajuće mere, ostanu kao što su sada ili se situacija konačno u potpunosti poboljša.

Interesantno je, međutim, uporediti finansijske rezultate FIFA i evropske „kuće fudbala“ UEFA. Naime, u četvorogodišnjim finansijskim ciklusima UEFA ostvaruje mnogo veće zarade i dobiti od svojih takmičenja, dok FIFA najveći udeo novčane koristi realizuje baš zahvaljujući svetskim prvenstvima. 

Ipak, FIFA će dobit iz Katara najverovatnije morati odmah da „usitni“ i jedan njen deo potroši na ime nadoknade nacionalnim fudbalskim savezima kao svojevrsnu odštetu što se Svetsko prvenstvo organizuje u novembru, kada je jek fudbalske sezone na severnoj Zemljinoj hemisferi, umesto tokom letnje ligaške pauze.

Bez premca najskuplje prvenstvo u istoriji

Sudeći po podacima koje prenose vodeći arapski sajtovi, ali i britanski Oxford Business Group, organizovanje Svetskog prvenstva u Kataru ubedljivo je najskuplje od početka organizovanja najprestižnijeg nacionalnog fudbalskog takmičenja 1930. godine. Razlog za to leži u činjenici da je arapska država maltene morala sve od nule da izgradi kako bi spremno dočekala fudbalske timove i njihove prateće ekipe, armije navijača i novinara.  

Za pet godina izgrađena je celokupna logistička, turistička, dodatna putna, te stadionsko-sportska infrastruktura. Procenjuje se da je dosadašnja „cena“ prvenstva u Kataru već dosegla oko 220 milijardi američkih dolara, a do njegovog početka treba da prođe još punih godinu dana. Poređenja radi, to je 60 puta više nego što je Južna Afrika uložila u Svetsko prvenstvo 2010. godine.

Kako se navodi, na stadione je potrošeno 48 milijardi dolara, a na putnu infrastrukturu oko 50 milijardi.

S druge strane, ekonomska dobit od održavanja FIFA svetskog prvenstva svakako nije zanemarljiva, ali ne može da se poredi sa ovolikim troškovima. Do sada najskuplje prvenstvo održano je u Rusiji (14,2 milijarde dolara), ali recimo, ono koje je organizovano u Brazilu 2014. godine, sa troškovima koji su dosegli 11,6 milijardi dolara, imalo je višestruke negativne efekte – koji su na kraju rezultovali protestima stanovništva. Malo je reći da zarada nije mogle da nadomesti načinjenu štetu.

Kako će ovolika izdvajanja bogate arapske zemlje da se ispolje dugoročno? Novonapravljeni stadioni će u većini slučajeva zvrjati prazni nakon Svteskog prvenstva, no putna i turistička struktura morala bi da vrati makar deo uloženih sredstava na dugi rok. Osim toga, Katar je mogao sebi da dozvoli tolika ulaganja, za razliku od Brazilaca osam godina ranije.