Koncesionari odgovorno rade na istraživanju naftnog ležišta u Jadranu

Koncesionari Eni-Novatek i Energean imaju ozbiljan, profesionalan i odgovoran pristup istraživanju u Jadranu, saopštio je vršilac dužnosti direktora Uprave za ugljovodonik Marko Adžić i dodao da su indikatori za sada pozitivni.

Prilikom bušenja primenjuje se najsavremenija tehnologija, pošto je na dubini od 6.500 metara izazov pogoditi željenu koordinatu, rekao je Adžić za crnogorski list Pobjeda. 

Prema njegovim rečima, odrađena su seizmička snimanja, a interpretacijom podataka i upoređivanjem sa off-set podacima, odnosno podacima iz okolnih bušotina ukoliko postoje, napravljeni su litološki profili prema kojima su se izvršile pretpostavke o akumulaciji nafte i gasa, prenosi agencija Mina.

U našem slučaju, radi se o karbonatnim stenama u kojima očekujemo da ćemo pronaći ugljovodonike. Indikatori su za sada pozitivni, nabušeni geološki prospekti se poklapaju sa prognoziranim, pa se koncesionari nadaju da će nabušiti uskoro i rezervoar stenu, ali ne mora da znači da ćemo pronaći ugljovodonike i da će ležište biti komercijalno, rekao je Adžić.

Kako kaže, cenu bušenja diktira najviše berzanska cena nafte, tako da su troškovi bušenja povoljniji u poređenju sa periodom pre pandemije.

ENERGEAN MONTENEGRO LTD

BULEVAR DŽORDŽA VAŠINGTONA 102, THE CAPITAL PLAZA, A 78, 4. SPRAT, PODGORICA, Crna Gora

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
600,00 (2020)

Broj zaposlenih:
(2020)

Više poslovnih informacija

Adžić je naveo da tragovi i slojevi nafte postoje i u bušotinama koje su rađene devedesetih godina, kako u moru tako i na kopnu.

Tadašnja tehnologija i pristup istraživanju mnogo su se razlikovali od današnjeg, pa smo bili ograničeni u daljem traganju za naftom ili gasom, kazao je Adžić i istakao da će Crna Gora pronalaskom komercijalnih rezervi postati interesantnija destinacija za ulaganje i istraživanje.

On je istakao da zbog toga očekuju veliku zainteresovanost za sledeći tender.

Nakon pronalaska ležišta potrebno je dve godine da dođe do eksploatacije. Prema Adžićevom mišljenju, to je minimum jer su za ozbiljan pristup i efikasnu proizvodnju potrebne i detaljne i zahtevne analize i studije razrade ležišta za efikasnu iskorišćenost i proizvodnju.

Adžić je pomenuo i da se izraz “zelena tranzicija” često koristi, ali da se isto tako često ne razume. U tom kontekstu naveo je i da, iako se ozbiljno radi na pronalasku kolektora koji bi u potpunosti suzbio ili barem umanjio emisiju štetnih gasova, na drugoj strani stoji “zeleni pokret”, koji se zalaže za prestanak upotrebe fosilnih goriva.

On je naveo da trenutno raspolažu znanjem i tehnologijama koje bi mogle nadomestiti energiju iz fosilnih goriva. Zaključuje da bi to stvorilo veću zavisnost država koje ne mogu same da obezbede energiju za svoje potrebe, što bi dovelo do novog svetskog poretka.