Kontrakcija japanske ekonomije

Japanska ekonomija se smanjila u prva tri meseca ove godine, jer su ograničenja i zatvaranja zbog pandemije korona virusa pogodila uslužni sektor, a rat u Ukrajini i porast cena robe stvorili nove glavobolje za potrošače i preduzeća.

Premijer Fumio Kišida je pred izazovom da postigne rast i pravičnu raspodelu bogatstva u okviru svog programa „novog kapitalizma“, podstičući strah od stagflacije – mešavine blagog rasta i rastuće inflacije.

Treća po veličini svetska ekonomija smanjila se za jedan odsto u periodu januar-mart u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci o bruto domaćem proizvodu (BDP). To je, ipak, manje od 1,8 odsto koje su prethodno predviđali ekonomisti koje je anketirala agencija Reuters. Slabi rezultati mogli bi da pritisnu Kišidu da troši još više iz budžeta, uz izbore za gornji dom zakazane za 10. jul, nakon što je objavljeno da je od početka godine iz državne kase dodatno potrošeno već 2,7 biliona jena (20,86 milijardi dolara).

Mnogi analitičari očekuju da će se japanska ekonomija oporaviti u narednim kvartalima, ali rat u Ukrajini i usporavanje kineske ekonomije umanjuju izglede za oporavak.

Uprkos ublažavanju mera protiv korona virusa, ostaju sumnje u željeni oporavak u obliku slova V, dok bi porast cena energije i hrane podstaknut slabijim jenom mogao ograničiti domaću potražnju.

Japanska ekonomija koja se oslanja na izvoz dobila je malu pomoć od spoljne tražnje, sa neto izvozom koji je smanjio rast BDP-a za 0,4 procentna poena, pošto su slab jen i rastuće svetske cene roba naduvale uvoz.

Kapitalna potrošnja porasla je za 0,5 odsto u odnosu na očekivano povećanje od 0,7 odsto, nakon povećanja od 0,4 odsto u prethodnom kvartalu.