Koridori Srbije i Telekom imaju po više od milijardu evra dugova
AnalizaNovacSrbijaU fokusuVesti
8.10.2021 15:23 Autor: Marko Miladinović
Godina u kojoj je izbila pandemija korona virusa bila je širom planete veoma izazovna, kako kada je u pitanju svakodnevni život celokupnog stanovništva, tako i u domenu poslovanja preduzeća. Tokom 2020. godine na globalnom nivou negativne efekte osetili su praktično svi industrijski sektori, izuzev eventualno tehnološkog.
Prave razmere prošlogodišnjih uticaja na kompanijske rezultate vide se tek iz poslednjih dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja, pa je tako i u slučaju naše zemlje.
Kada je Srbija u pitanju, lista najvećih dužnika prema njihovim dugoročnim obavezama u 2020. godini pokazuje da njen vrh zauzimaju kompanije u državnom vlasništvu, ili one u kojima država ima velikog vlasničkog (i strateškog) udela.
Prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, na prvom mestu listiranja po dugoročnim obavezama našla se kompanija Koridori Srbije, sa 134.125.448.000 dinara zaduženja (1.140.714.576 evra), od čega je novododatih 12.734.170.000 dinara dugoročnih dugova tokom 2020. godine.
Reč je o preduzeću koje je 2009. godine osnovala Vlada Republike Srbije kako bi preko njega upravljala izgradnjom infrastrukturnih saobraćajnih projekata, a koje pre svega funkcioniše kao investitor na izgradnji auto-puteva u zemlji.
Zanimljivo je da su Koridori u protekle dve godine, po finansijskim izveštajima, prikazivali dobit jednaku nuli, što znači da su njegovi prihodi i rashodi bili jednakih iznosa. Upisana imovina ove kompanije, s druge strane, iznosi 135.695.781.000 dinara, što je negde u liniji sa celokupnim iznosom dugoročnih dugovanja, te služi kao garancija da će ih u nekom trenutku i isplatiti. Dugoročne obaveze moraju biti u direktnom odnosu sa upisanom imovinom, pogotovo u velikim preduzećima.
Pročitajte još:
„Uspeh nekog preduzeća gleda se kroz dva parametra. Jedan je dobit, koja uvećava mogućnost da se dugovi otplaćuju, a drugi je amortizacija, tako da je važno kolika je ukupna imovina, jer ako je fiksna imovina velika onda su veći i tokovi novca za otplatu dugoročnih dugova. Sa Koridorima Srbije, međutim, od početka nije najjasniji mehanizam funkcionisanja ove kompanije. JP Putevi Srbije i Koridori bi trebalo da su jedno preduzeće, a ne dva odvojena. Putevi ostvaruju prihode na osnovu naplate putarine i ostvaruju nekakvu dobit, dok se Koridori zadužuju u tolikoj meri i dobijaju prihode po svoj prilici isključivo iz državnog budžeta. Koridori ostvaruju prihode jednake rashodima dve godine zaredom, naštimovano da bude 0,0. Normalno bi bilo da ove dve firme budu jedan poslovni subjekt, ili da budu barem na logičan način razdvojeni“, kaže u razgovoru za naš portal ekonomski konsultant Milan Kovačević.
I JP Putevi Srbije se nalaze na listi dvadeset najvećih dužnika u Srbiji na dugi rok, i to na osmom mestu sa 33.474.082.000 dinara (284.691.487 evra).
Za razliku od Koridora, koji ne ostvaruju dobit, sa drugoplasiranim Telekomom već stvari stoje drugačije, a u finansijskom izveštaju za proteklu godinu stoji da je državni telekomunikacioni operater ostvario 5.509.335.000 dinara dobiti, uz postojećih 123.071.125.000 dinara (1.046.699.401 evra) dugoročnih obaveza. Indikativno je da su dugovanja Telekoma više nego udvostručena za samo dve godine, kada su njegove dugoročne obaveze iznosile 54.052.101.000 dinara (457.100.992 evra).
I Telekom Srbija ima dovoljno upisane imovine na raspolaganju da otplati svoje obaveze – 288.508.774.000 dinara (odnosno 2.453.719.027 evra), ali su u vezi sa ovom kompanijom zabrinjavajuća dva podatka – gorepomenuta stopa rasta dugoročnih obaveza, kao i visok nivo kratkoročnih dugova od 60.525.686.000 dinara (514.760.869 evra), što nije slučaj i sa većinom ostalih kompanija sa ove specifične liste.
Racio likvidnosti, koji pokazuje odnos obrtne imovine na raspolaganju i kratkoročnih obaveza je u slučaju Telekoma Srbija ispod željene granice od 1,0, odnosno iznosi tačno 0,71, što nije dobar pokazatelj.
Inače, na listi 20 najvećih dugoročnih dužnika u zemlji izdvajaju se dve firme po svojoj sposobnosti da lako otplaćuju svoje kratkoročne obaveze, a to su Mei Ta Europe i MK Group. Njihov racio likvidnosti je poprilično visok, sa 3,9 i 6,0 respektivno.
Visoke pozicije po dugoročnim obavezama zauzimaju i u javnosti često spominjane kompanije Belgrade Airport, NIS, SBB, BW Galerija, Mercator-S, Beo Čista Energija, dok su tik iza prvih 20 na listi Gazprom energoholding (21. mesto), Serbia Zijin Mining (22.), Ušće Shopping Centre (23.) ili Beograd na vodi d.o.o. na 27. poziciji.
Pojedine nelogičnosti javljaju se u godišnjim izveštajima. Za dobar deo popisanih preduzeća očekivao bi se, na primer, možda veći ostvareni prihod, a posledično i dobit, to jest krajnji godišnji rezultat poslovanja. Međutim, kod velikih uvoznika i izvoznika takođe je otvoren veliki prostor za manipulisanje finalnim rezultatima, kaže naš sagovornik.
„Jako je teško utvrditi realnu cenu po kojoj oni uvoze ili izvoze robu – ako pišu uvoz kao skup, a izvoz kao jeftin, lako je ‘zagubiti računicu’ i usput umanjiti poreze na dobit“, komentariše Kovačević.