Koridori Srbije i Telekom imaju po više od milijardu evra dugova

Godina u kojoj je izbila pandemija korona virusa bila je širom planete veoma izazovna, kako kada je u pitanju svakodnevni život celokupnog stanovništva, tako i u domenu poslovanja preduzeća. Tokom 2020. godine na globalnom nivou negativne efekte osetili su praktično svi industrijski sektori, izuzev eventualno tehnološkog.

Prave razmere prošlogodišnjih uticaja na kompanijske rezultate vide se tek iz poslednjih dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja, pa je tako i u slučaju naše zemlje. 

Kada je Srbija u pitanju, lista najvećih dužnika prema njihovim dugoročnim obavezama u 2020. godini pokazuje da njen vrh zauzimaju kompanije u državnom vlasništvu, ili one u kojima država ima velikog vlasničkog (i strateškog) udela.

Prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, na prvom mestu listiranja po dugoročnim obavezama našla se kompanija Koridori Srbije, sa 134.125.448.000 dinara zaduženja (1.140.714.576 evra), od čega je novododatih 12.734.170.000 dinara dugoročnih dugova tokom 2020. godine.

Tabela dugoročnih obaveza (u dinarima)
Ime preduzeća	Dugoročne obaveze 2020	Dugoročne obaveze 2019	Razlika međugodišnje
Koridori Srbije d.o.o. Beograd	134125448000	121391278000	12734170000
Telekom Srbija a.d. Beograd	123071125000	112012330000	11058795000
J.P. EPS Beograd	107612742000	109103288000	-1490546000
Belgrade Airport d.o.o. Beograd	6511794000	69039281000	7472513000
NIS a.d. Novi Sad	73075468000	83236062000	-10160594000
Zastava Automobili a.d. Kragujevac – U Stečaju	45628078000	45628078000	0
SBB d.o.o. Beograd	34989611000	35293535000	-303924000
J.P. Putevi Srbije	33474082000	37729798000	-4255716000
Serbia Zijin Copper d.o.o.	31498679000	12907348000	18591331000
Implek a.d.	30140808000	31224874000	-1084066000
J.P. Srbijagas Novi Sad	25751764000	29644885000	-3893121000
BW Galerija d.o.o.	25275587000	16408012000	8867575000
Mei Ta Europe d.o.o.	24080463000	18450349000	5630114000
Mercator-S doo	23350479000	21863638000	1486841000
Beo Čista Energija d.o.o.	22062395000	6310196000	15752199000
MK Group d.o.o. Beograd	20261316000	23267009000	-3005693000
Jugoimport-SDPR J.P. Beograd	16746007000	5208054000	11537953000
NEPI Real Estate Project One d.o.o. Beograd	16384114000	15678310000	705804000
Železnice Srbije ad	15721174000	19209696000	-3488522000
Delta City 67 d.o.o. Beograd	14860962000	15107392000	-246430000
Izvor:

Reč je o preduzeću koje je 2009. godine osnovala Vlada Republike Srbije kako bi preko njega upravljala izgradnjom infrastrukturnih saobraćajnih projekata, a koje pre svega funkcioniše kao investitor na izgradnji auto-puteva u zemlji.

Zanimljivo je da su Koridori u protekle dve godine, po finansijskim izveštajima, prikazivali dobit jednaku nuli, što znači da su njegovi prihodi i rashodi bili jednakih iznosa. Upisana imovina ove kompanije, s druge strane, iznosi 135.695.781.000 dinara, što je negde u liniji sa celokupnim iznosom dugoročnih dugovanja, te služi kao garancija da će ih u nekom trenutku i isplatiti. Dugoročne obaveze moraju biti u direktnom odnosu sa upisanom imovinom, pogotovo u velikim preduzećima.

„Uspeh nekog preduzeća gleda se kroz dva parametra. Jedan je dobit, koja uvećava mogućnost da se dugovi otplaćuju, a drugi je amortizacija, tako da je važno kolika je ukupna imovina, jer ako je fiksna imovina velika onda su veći i tokovi novca za otplatu dugoročnih dugova. Sa Koridorima Srbije, međutim, od početka nije najjasniji mehanizam funkcionisanja ove kompanije. JP Putevi Srbije i Koridori bi trebalo da su jedno preduzeće, a ne dva odvojena. Putevi ostvaruju prihode na osnovu naplate putarine i ostvaruju nekakvu dobit, dok se Koridori zadužuju u tolikoj meri i dobijaju prihode po svoj prilici isključivo iz državnog budžeta. Koridori ostvaruju prihode jednake rashodima dve godine zaredom, naštimovano da bude 0,0. Normalno bi bilo da ove dve firme budu jedan poslovni subjekt, ili da budu barem na logičan način razdvojeni“, kaže u razgovoru za naš portal ekonomski konsultant Milan Kovačević.

I JP Putevi Srbije se nalaze na listi dvadeset najvećih dužnika u Srbiji na dugi rok, i to na osmom mestu sa 33.474.082.000 dinara (284.691.487 evra).

Za razliku od Koridora, koji ne ostvaruju dobit, sa drugoplasiranim Telekomom već stvari stoje drugačije, a u finansijskom izveštaju za proteklu godinu stoji da je državni telekomunikacioni operater ostvario 5.509.335.000 dinara dobiti, uz postojećih 123.071.125.000 dinara (1.046.699.401 evra) dugoročnih obaveza. Indikativno je da su dugovanja Telekoma više nego udvostručena za samo dve godine, kada su njegove dugoročne obaveze iznosile 54.052.101.000 dinara (457.100.992 evra).

Tabela dobiti najvećih dužnika (u dinarima)
Ime preduzeća	Dobit 2020	Dobit 2019	Razlika međugodišnje
Koridori Srbije d.o.o. Beograd	0	0	0
Telekom Srbija a.d. Beograd	5509335000	3476814000	2032521000
J.P. EPS Beograd	12882650000	3662141000	9220509000
Belgrade Airport d.o.o. Beograd	-6232421000	-611864000	-5620557000
NIS a.d. Novi Sad	-5908498000	-17700065000	11791567000
Zastava Automobili a.d. Kragujevac – U Stečaju	-75250000	-695700	-568000
SBB d.o.o. Beograd	3281925000	3318731000	-36806000
J.P. Putevi Srbije	5147969000	-16852957000	22000926000
Serbia Zijin Copper d.o.o.	8401917000	3266996000	5134921000
Implek a.d.	1402535000	4380367000	-2977832000
J.P. Srbijagas Novi Sad	2990053000	4771689000	-1781636000
BW Galerija d.o.o.	-1357349000	-622164000	-735185000
Mei Ta Europe d.o.o.	-3863995000	-2861228000	-1002767000
Mercator-S doo	-5478054000	-2157800000	-3320254000
Beo Čista Energija d.o.o.	354190000	87727000	266463000
MK Group d.o.o. Beograd	2672082000	2082627000	589455000
Jugoimport-SDPR J.P. Beograd	1286363000	1781932000	-495569000
NEPI Real Estate Project One d.o.o. Beograd	-1807945000	-598786000	-1209159000
Železnice Srbije ad	113837000	-539035000	652872000
Delta City 67 d.o.o. Beograd	77039000	449562000	-372523000
Izvor:

I Telekom Srbija ima dovoljno upisane imovine na raspolaganju da otplati svoje obaveze – 288.508.774.000 dinara (odnosno 2.453.719.027 evra), ali su u vezi sa ovom kompanijom zabrinjavajuća dva podatka – gorepomenuta stopa rasta dugoročnih obaveza, kao i visok nivo kratkoročnih dugova od 60.525.686.000 dinara (514.760.869 evra), što nije slučaj i sa većinom ostalih kompanija sa ove specifične liste.

Racio likvidnosti, koji pokazuje odnos obrtne imovine na raspolaganju i kratkoročnih obaveza je u slučaju Telekoma Srbija ispod željene granice od 1,0, odnosno iznosi tačno 0,71, što nije dobar pokazatelj.

Inače, na listi 20 najvećih dugoročnih dužnika u zemlji izdvajaju se dve firme po svojoj sposobnosti da lako otplaćuju svoje kratkoročne obaveze, a to su Mei Ta Europe i MK Group. Njihov racio likvidnosti je poprilično visok, sa 3,9 i 6,0 respektivno.

Racio likvidnosti za 20 najvećih dugoročnih dužnika
Ime preduzeća	Racio likvidnosti
Koridori Srbije d.o.o. Beograd	0.92
Telekom Srbija a.d. Beograd	0.71
J.P. EPS Beograd	1.17
Belgrade Airport d.o.o. Beograd	0.51
NIS a.d. Novi Sad	1.15
Zastava Automobili a.d. Kragujevac – U Stečaju	0.09
SBB d.o.o. Beograd	1.5
J.P. Putevi Srbije	0.03
Serbia Zijin Copper d.o.o.	1.58
Implek a.d.	1.41
J.P. Srbijagas Novi Sad	0.84
BW Galerija d.o.o.	0.27
Mei Ta Europe d.o.o.	3.97
Mercator-S doo	0.46
Beo Čista Energija d.o.o.	1.93
MK Group d.o.o. Beograd	6.08
Jugoimport-SDPR J.P. Beograd	1.84
NEPI Real Estate Project One d.o.o. Beograd	3.4
Železnice Srbije ad	0.01
Delta City 67 d.o.o. Beograd	1.18
Izvor:

Visoke pozicije po dugoročnim obavezama zauzimaju i u javnosti često spominjane kompanije Belgrade Airport, NIS, SBB, BW Galerija, Mercator-S, Beo Čista Energija, dok su tik iza prvih 20 na listi Gazprom energoholding (21. mesto), Serbia Zijin Mining (22.), Ušće Shopping Centre (23.) ili Beograd na vodi d.o.o. na 27. poziciji.

Pojedine nelogičnosti javljaju se u godišnjim izveštajima. Za dobar deo popisanih preduzeća očekivao bi se, na primer, možda veći ostvareni prihod, a posledično i dobit, to jest krajnji godišnji rezultat poslovanja. Međutim, kod velikih uvoznika i izvoznika takođe je otvoren veliki prostor za manipulisanje finalnim rezultatima, kaže naš sagovornik.

„Jako je teško utvrditi realnu cenu po kojoj oni uvoze ili izvoze robu – ako pišu uvoz kao skup, a izvoz kao jeftin, lako je ‘zagubiti računicu’ i usput umanjiti poreze na dobit“, komentariše Kovačević.