Pad društvenih mreža zabrinuo mnoge koji posluju online

Mogu li Facebook i Instagram da sruše nečiji biznis i koje su alternative?

BiznisPoslovanjePreduzetnikSrbija

7.10.2021 14:30 Autor: Stefan Petrović

Mogu li Facebook i Instagram da sruše nečiji biznis i koje su alternative? Mogu li Facebook i Instagram da sruše nečiji biznis i koje su alternative?
Društvene mreže Facebook i Instagram i aplikacija za dopisivanje WhatsApp, koje su u ponedeljak zabeležile rekordni kvar u svojoj istoriji kada nakon pada nisu... Mogu li Facebook i Instagram da sruše nečiji biznis i koje su alternative?

Društvene mreže Facebook i Instagram i aplikacija za dopisivanje WhatsApp, koje su u ponedeljak zabeležile rekordni kvar u svojoj istoriji kada nakon pada nisu radile punih sedam sati, izazvale su zabrinutost svih onih koji ove digitalne alate koriste u poslovne svrhe. Internet prodaja, komunikacija sa kolegama i poslovnim partnerima, marketing kampanje na društvenim mrežama, sve je stalo, pa je bilo dovoljno vremena da se razmisli o mogućim alternativama.

Zbog gotovo paničnih reakcija korisnika na „samo nekoliko sati zastoja u radu“ valja postaviti pitanje – da li sa padom društvenih mreža „padaju“ i mnogi poslovi koji u njima vide glavnog saveznika?

Specijalista za e-commerce poslovanje Ivan Tanasković na naše pitanje da li smo zavisni od društvenih mreža odgovara podatkom da je u Srbiji više od četiri miliona njihovih korisnika.

“Sudeći po izveštaju We Are Social & Hootsuite, reklo bi se da se broj korisnika društvenih mreža značajno uvećava. Naime, prema navedenom izveštaju trenutno imamo 4,6 miliona ljudi u Srbiji koji aktivno koriste društvene mreže, uz podatak da je to skok za od 8,1 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Društvene mreže su nam pružile mogućnost da se spojimo sa porodicom i prijateljima širom sveta, ali “po određenoj ceni”? Cena su vaši lični podaci. Bilo da su to demografski podaci ili navike, to je ono čime se “trguje”. Upravo ove podatke društvene mreže nude oglašivačima, kako bi na najbolji način i što preciznije targetirali svoje potencijalne kupce njima srodnom ponudom. Tako da nemojte da se čudite kako “oni znaju šta volite”, indirektno ili direktno ste im upravo vi dali taj podatak”, rekao je on, dodajući da bi, u slučaju nestanka društvenih mreža, svi sektori privrede bili pogođeni zbog čega se ne treba oslanjati samo na njih.

On ističe da bi, bez obzira na delatnost, bili ugroženi svi biznisi koji se potpuno ili u većoj meri oslanjaju na društvene mreže.

„Na kraju, svi se bave prodajom. Bilo da je to sportska oprema, tehnika, edukacija ili igrice, ukoliko se oslanjate jedino na društvene mreže vaš biznis može da bude u problemu, s obzirom na to da njegov opstanak u potpunosti zavisi od društene mreže koju ste izabrali. Nedavno dešavanje i pad društvenih mreža Facebook i Instagram, kao i WhatsApp-a, pravi je dokaz da ukoliko društvene mreže koristite u poslovne svrhe, ne treba da bazirate celokupan biznis prema njima”, istakao je Tanasković, dodajući da su društvene mreže u Srbiji značajne za gotovo sve sektore privrede. 

Onlajn šoping
Foto: Pixabay.com

Danas su značajne za sve: od prodaje, preko brendinga, do regrutacije novih kadrova, tvrdi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, društvene mreže su danas jednostavno podrazumevan deo poslovanja i uspešno su „ušle“ u svaki sektor kompanije.

„Postoji jedan izuzetak od navedenih scenarija, a to je delatnost gejminga. Iako su sada več u velikoj meri nezavisne od društvenih mreža, postoji set igrica koji i dalje zavise od istih, drugim rečima takve igrice i dalje rade samo na društvenim mrežama. Ne zaboravite da se na svakoj društvenoj mreži (Facebook, Instagram, TikTok, Twitter…) obavezujete da poštujete poseban set pravila – koja nisu vaša pravila”, objašnjava Tanasković.

Držite konce u svojim rukama

Prema njegovom mišljenju, nije pametno opredeliti se samo za društvene mreže prilikom obavljanja posla. 

„Ovaj problem ističem već nekoliko godina, a po svemu sudeći će još neko vreme biti aktuelna tema. Društvene mreže je potrebno zameniti svojim sajtom ili aplikacijom. To treba da urade svi, ne samo zbog ovih situacija, već zbog unapređenja svog poslovanja. Kreirajte svoj sajt ili online prodavnicu i sav saobraćaj (plaćeni i organski) preusmerite na nju. Na ovaj način vi držite sve konce u svojim rukama. A zatim možete da analizirate odakle dobijate naviše poseta i prodaja, šta potencijalni kupci najviše gledaju – a ne kupuju, šta se pretražuje na vašem sajtu, gde se ulaganje isplati – a gde ipak ne. I još mnogo toga. Prodaja preko društvenih mreža treba da bude, ali i ostane, odličan dodatak vašim kanalima prodaje, ali se potrudite da ne zavisite od njega“, zaključuje Tanasković.

Ivana Ćirković, koja se bavi digitalnim marketingom upravo preko ovih društvenih mreža, kaže za Biznis.rs da bi njihov pad imao uticaj na njeno poslovanje, ali ne u takvoj meri da je jedini izlaz iz čitave situacije – prestanak poslovanja. 

Ivana Ćirković / Foto: Privatna arhiva

„Neminovno je da bi nestanak Facebooka i Instagrama uticao na dalji razvoj i rad mog biznisa. Ne nužno u nekoj većoj meri, jer su društvene mreže jedan deo sveukupnog internet marketinga (a i pomenute nisu jedine popularne), ali svakako bi se osetila promena“, smatra naša sagovornica. 

Budući da su društvene mreže stvorile na desetine novih poslova koji pre njih nisu postojali, Ivana smatra da bi njihov nestanak predstavljao udar za privredu u celini i da bi doveo do novog rasta nezaposlenosti. 

“Kad je reč o privredi, znajući da je Facebook poput moderne pijace, a Instagram poput najpopularnijeg kluba – definitivno bi njihov nestanak izazvao znatna pomeranja i prilagođavanja na tržištu. S druge strane, društvene mreže su direktno stvorile na desetine novih poslova o kojima nismo mogli ni da sanjamo, čitave kreativne industrije, te bi njihov nestanak itekako pogodio privredu i doveo do znatnih gubitaka”, ističe Ćirković.

Mali biznis najugroženiji

Kako to obično biva u igri krupnih igrača, najviše gube oni najslabiji, pa naša sagovornica ističe da bi u slučaju nestanka društvenih mreža najgore prošli mali biznisi, zbog čega naglašava da one nikako ne bi trebalo da budu jedini kanal koji koriste mali biznisi. 

“Najviše bi bili pogođeni oni koji se bave direktnom prodajom, a to su najčešće mali biznisi. Činjenica je da su preduzetnici i male firme sveprisutni na mrežama i prodaju pomoću njih. Da, društvene mreže su itekako korisne i za tu svrhu, ali ne bi trebalo da su i jedini kanal za promociju i prodaju, upravo zbog razloga koji smo imali prilike da doživimo pre dva dana”, ističe Ivana Ćirković dodajući da bi, kada je reč o Srbiji, takođe najgore prošli mali biznisi.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže prof. dr Božidar Radenković sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, pad društvenih mreža nije nastao kao puka slučajnost, već se radi o jednoj široj slici isprepletanoj politizovanim konkurentskim interesima. 

“Pad dela društvenih mreža je očekivan, ali je neočekivano kratko trajao. Objašnjenja da je to zbog lošeg rutiranja ni deca u obdaništu nisu spremna da prihvate. Društvene mreže su visoko politizovane. Biznis je prigrabio veći deo globalnog političkog uticaja, koji je veći i od uticaja političkih stranaka i oficijelnih državnih administracija. Na delu je oštra i beskompromisna politička borba suprostavljenih poslovnih alijansi,” ističe u razgovoru za naš portal profesor Radenković, dodajući da pomenuti pad društvenih mreža predstavlja oblik terorizma koji, kako je naveo, može dostići drastičnije razmere u budućnosti.

On dodaje da se u prethodnim pravim ratovima najviše trgovalo i špekulisalo i ocenjuje da će i u ovom novom ratu, sada na društvenim mrežama, a sutra i u digitalnoj trgovini i bankarstvu, ceh platiti obični građani.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.