KORONA KRIZA SVEOBUHVATNA Najviše pogođeni turizam, HORECA i aviosaobraćaj

Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa je sveobuhvatna i dovela je do zastoja na globalnom nivou, izjavila je partner u revizorskoj kompaniji EY Srbija Danijela Mirković na onlajn panel diskusiji u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM).

Ona je naglasila da su najviše štete pretrpeli turizam i HORECA sektor (hoteli, restorani, smeštaj), kao i aviosaobraćaj, ali je ukazala da su pojedine industrijske grane ušle u ovu krizu sa problemima iz prethodnog perioda, poput nafte ili automobilske industrije. Danijela Mirković je istakla da nema industrije koja nije osetila negativne posledice pandemije, pa čak I one grane za koje se pretpostavlja da bi mogle da imaju korist od ove krize poput farmaceutske industrije. Ona konstatuje da je ekonomski pad u proseku u martu bio dvocifren.

Govoreći o regionu, pre svega o zemljama u kojima posluje beogradska kancelarija EY, Danijela Mirković je naglasila da je u Srbiji, Crnoj Gori i BIH početak godine bio bolji od očekivanja, ali da su u martu već počele da se osećaju negativne posledice pandemije.

Takođe je ukazano da su kompanije uglavnom bile nepripremljene za novu situaciju, odnosno za potrebu da se organizuje rad od kuće, i u organizacionom ali i u tehničkom smislu. Rad od kuće je u fokus doveo i pitanje interne kontrole rada zaposlenih, ali je i doneo rizik od sajber napada. To nameće potrebu podizanja nivoa sajber sekjuritija, ističe Mirković.

Ona je naglasila da u ovom trneutku postoji više načina za finansiranje likvidnosti malih i srednjih preduzeća, i to kroz program Vlade Srbije, kao što su na primer krediti poslovnih banaka uz garanciju države. Naravno, prilikom zaduživanja treba videti koji model zaduživanja odgovara potrebama kompanijama, po pitanju roka i uslova kredita.

Isto tako, primećeno je da se povećava kašnjenje u plaćaju obaveza u poslovanju, iako manje nego što se očekivalo. Primećuje se i postojanje razumevanja privrednih subjekata za finansijsku situaciju svojih partnera i dužnika. Ostaje da se vidi kakva će biti situacija u narednom periodu, kada se potroše postojeće finansijske rezerve kod kompanija, naglašava Mirković.

Ona ističe da je primetna zebnja kod poslovnih subjekata šta će biti kada se završi program finansijske pomoći države u vidu tri minimalne zarade, i da li će to dovesti do otpuštanja radnika i pogoršanja likvidnosti kompanija.

Danijela Mirković je takođe naglasila da je većina razvijenih ekonomija ušla u ovu krizu sa niskom stopom nezaposlenosti, pa i nedostatkom radne snage, što je dovelo do rasta prosečnih zarada. Sada se stiče utisak da će ova kriza dovesti do smanjenja prosečnih zarada i povećanja nezaposlenosti. Ona je takođe izrazila uverenje da će aktuelna korona kriza ubrzati razvoj digitalizacije.