Kotiranje na berzi domaćim kompanijama predstavlja čist trošak

Prilikom registrovanja privrednog subjekta, u čitavom svetu, pa i u Srbiji, postoje neke osnovne razlike u tretiranju stepena slobode u njihovom upravljanju, kao i u podeli odgovornosti kada su u pitanju finansijske obaveze.

Osnovni kapital akcionarskog društva podeljen je u akcije, evidenciju o njima i njihovoj vrednosti vodi Centralni registar hartija od vrednosti, a njihovo raspolaganje je uređeno Zakonom o tržištu kapitala. Minimalni osnovni kapital akcionarskih društava (a.d.) u Srbiji iznosi tri miliona dinara.

S druge strane, minimalni upisani osnovni kapital kod društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) može biti i 100 dinara. Kod ovih društava, upisani vlasnici odgovaraju za obaveze do visine svog uloga, s tim da zakoni mogu da ih terete u slučajevima zloupotrebe pravila o društvenoj odgovornosti, zbog čega mogu da odgovaraju za celu eventualnu načinjenu štetu. Vlasnici mogu da se opredele za isplatu profita u visini procenta svog udela, ili za neisplatu. Najčešće se radi o društvima sa niskim iznosom osnovnog kapitala i malim brojem članova.

Ipak, na domaćem tržištu dešava se da kompanije menjaju svoj organizacioni oblik iz a.d. u d.o.o. i više nego što bi se to očekivalo za ekonomiju sličnog obima.

Trend povlačenja kompanija sa Beogradske berze i prelaska u nižu organizacionu formu nije nov i u izvesnoj meri je bio očekivan, komentariše za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

„Prema našem Zakonu o privatizaciji, sve kompanije su činom privatizacije postale javna akcionarska društva koja su se kotirala na berzi. Veliki broj njih ni po obimu poslovanja, niti po visini kapitala nije odgovarao karakteristikama korporacija (akcionarskih društava) pa je bilo i logično da ostvare tranziciju ka nižim organizacionim oblicima. Međutim, problem je što su tim putem krenule i najveće domaće kompanije, pa se može slobodno reći da je većina njih berzansko tržište doživljavala kao nužno zlo“, objašnjava Gujaničić.

Kako kaže naš sagovornik, postoji nekoliko razloga zašto ove kompanije idu u nižu organizacionu formu, a pre svega biraju registrovanje u društvo sa ograničenom odgovornošću.

„Najpre, na domaćoj berzi nikada nije zaživela osnovna funkcija ovih tržišta, a to je da omoguće kompanijama da prikupe dodatni kapital. Dakle, na našoj berzi nijedna od ovih kompanija nije uspela da obezbedi alternativan način finansiranja bilo emisijom akcija, bilo korporativnih obveznica. U takvim okolnostima kotiranje na berzi ovim kompanijama predstavlja čist trošak, uz gomilu administrativnih obaveza koje funkcionisanje korporacija podrazumeva (održavanje skupština akcionara, redovnije objavljivanje finansijskih izveštaja…). Stoga glavnina većinskih vlasnika domaćih korporacija nastoji da kompaniju skine sa berze, po što je moguće nižoj ceni, što im uglavnom i polazi za rukom s obzirom na slabu zaštitu manjinskih akcionara“, napominje Gujaničić.