KRIPTOVALUTA KOJU NAJAVLJUJE FACEBOOK NIJE POPUT DRUGIH Da li je diem digitalni novac po meri svih ljudi ili jednog čoveka?

Posle nekoliko odlaganja i menjanja osnovnog koncepta, počev od samog funkcionisanja, određivanja vrednosti, pa i načina gde će se sve upotrebljavati njena nova kriptovaluta, izgleda da će kompanija Facebook od januara ipak lansirati svoj dugoočekivani digitalni novac.

Najnovija u nizu promena je ona vezana za ime čitavog projekta. Naime, token se više neće zvati libra, već diem, u najnovijem pokušaju rebrendiranja, zbog već stečene loše reputacije a da još nije ni pušten u opticaj.

Prvobitna emisija novog digitalnog tokena biće, doduše, ograničenog obima, kako bi se izašlo u susret finansijskim regulatorima. Zapravo je svo pomenuto kašnjenje diema uzrokovano prilagođavanjima zbog povećanog strahovanja centralnih bankarskih institucija na najrazvijenijim svetskim tržištima, zato što libra/diem od samog svog začetka nije bila poput drugih kriptovauta, zasnovanih na upotrebi blokčejn tehnologije.

Novi zakoni, stare glavobolje

Jedna od osnovnih ideja uvođenja dosadašnjih verzija digitalnog novca bila je finansijska decentralizacija, ali i transparentnost, u smislu da se svaka sledeća transakcija „pamti“ na osnovnom paketu informacija kojim se trguje. To je ujedno i jedna od glavnih osobina blokčejna, zbog čega je istovremeno bio toliko privlačan, ali, paradoksalno, i pomalo zastrašujuć za tradicionalne bankare.

Nije tajna da su najveće banke već godinama u projektima kreiranja sopstvenih tokena za razmenu, kao na primer „ozloglašeni“ Goldman Sachs ili JP Morgan Chase. Banke žele da prigrle novu tehnologiju jedino kada znaju da će od nje dobiti puno zauzvrat.

Čitava višegodišnja gužva, dakle, oko regulisanja kupoprodajnih transfera bitkoina nastala je zbog potrebe pisanja potpuno nove regulative koja bi, između ostalog osmislila i načine i stope oporezivanja, dovoljno visoke da zadovolje državu, a opet, makar malo privlačne novonastalim internet investitorima da ne presele svoj biznis na neko drugo mesto.

Sve države na svetu su morale da pišu nove zakone, pa tako i Srbija svoj Zakon o digitalnoj imovini. Većina zemalja držala se srednjeg puta, dok je nekolicina, poput Izraela, odlučila da širom otvori vrata ljubiteljima bitkoina i popusti svoje poreze, mada je bilo i onih, kao što je Kolumbija, u kojima je do skoro trgovanje kriptovaluta bilo u potpunosti zabranjeno.

Ko će ugrabiti dan?

Bitkoin je decentralizovan, a njegova cena određuje se, pojednostavljeno rečeno, „berzanskim klađenjem“. Povrh svega, u promet je puštena precizno određena količina najpoznatijeg tokena – tačno 21 milion „komada“. I taj iznos nikada neće biti promenjen.

Za razliku od njega, famozna libra, u proizvodnji Marka Cukerberga (Mark Zuckerberg), odnosno kompanije Facebook i u Švajcarskoj registrovane neprofitne organizacije Libra Association, trebalo je da bude centralizovana valuta, njena vrednost vezana za američki dolar, dok bi o količini plasmana na tržište odlučivali isključivo njeni tvorci.

Promenom imena u diem, što na latinskom znači dan, Cukerberg je napravio još jedan u nizu glasovitih marketinških poteza. Libra Association je preko noći postala Diem Association, ali se, pored toga, ništa drugo, barem za sada, nije promenilo. U bordu ove ženevske organizacije su sve sami pioniri blokčejna, a ubedljivo ih najviše ima iz Sjedinjenih Američkih Država.

Iako neće ostvarivati direktni profit, Diem Association ima ulogu glavnog regulatora vrednosti, finansijske stabilnosti i plasmana diema na svetsko tržište. Drugim rečima, iako sama organizacija ne ostvaruje prihode, njeni članovi će to i te kako raditi upravljanjem novom valutom.

Prema rečima tvoraca diema, njihova namera je da „osnaže milijarde ljudi“, pogotovo u siromašnim zemljama, i učine im dostupnim finansijske transakcije putem omiljene društvene mreže, na primer. Jer, od tih 1,7 milijardi punoletnih ljudi koji još uvek nemaju svoje račune u bankama, verovatno veliki udeo ima otvorene Facebook naloge.

Cukerberg je izjavio da bi „slanje novca online trebalo da bude poput slanja fotografija“. I naravno, potpuno je u pravu, s tim što bi on voleo da bude taj preko koga će se to slanje novca izvršavati kako bi uzimao određeni iznos provizije.