Kupovini nekretnine treba pristupiti racionalno i objektivno

Tržište nekretnina u Srbiji odoleva krizi, i za sada rat u Ukrajini ne utiče na ovaj sektor. Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u prvom kvartalu 2022. godine porastao je broj kupoprodajnih ugovora, ali i cena nekretnina.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom kvartalu 2022. godine porastao je za 6,7 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, a ukupan obim novčanih sredstava veći je za čak 22 odsto.

Ipak, kupovina nekretnine, kuće ili stana spada u veće investicije, i za mnoge to je jedna od onih koja se dešava jednom u životu. Ovu važnu odluku prati podizanje kredita, najlčešće opcija plaćanja nekretnine.
O tome na šta sve treba obratiti pažnju pre donošenja odluke o kupovini stana ili kuće, koje su prednosti ove odluke, za Savetnik.biznis.rs govori predavač na grupi predmeta Katedre za političku ekonomiju i finansije na Fakultetu političklih nauka u Beogradu dr Marko Tmušić.

„Kupovina nekretnine, posebno putem kredita, jeste životna odluka i to ne samo u pogledu odabira lokacije gde ćete živeti, već pre svega, zbog vremena na koji se opredeljujete da uzmete stambeni kredit. Neki od osnovni polaznih parametara, pogotovo iz ugla onih koji su do trenutka kupovine stana bili podstanari su jasni: visina kirije koja se mesečno izdvaja je, često, jednaka visini mesečne rate stambenog kredita, a neretko i veća (pogotovo u poslednje vreme, jednim delom usled većeg priliva stanovništva iz Rusije i Ukrajine). Zbog toga, polazi se od pretpostavke da je bolje živeti u svom stanu (kao kreditno opterećeni vlasnik), nego biti podstanar u tuđem (a čiji status je u našem okruženju još uvek na daleko primitivnijem i institucionalno neuređenijem nivou, nego što je slučaj u zemljama npr. Zapadne Evrope)”, kaže dr Tmušić.

Naš sagovornik dodaje da sa druge strane, kupovina stana na kredit podrazumeva dugoročno jasnu (ili približno jasnu) i sigurnu situaciju u pogledu zaposlenja, pa je potrebno prilikom donošenja ove odluke ozbiljno, odgovorno i racionalno sagledati sopstvene mogućnosti i planove.

“Prema nekim saznanjima, značajan broj mladih ljudi svoju prvu nekretninu kupuje uz pomoć svojih najbližih, čime u značajnoj meri smanjuje svoje kreditno opterećenje. Manji broj je onih koji kupovinu stana i samo učešće za stambeni kredit pokrivaju kreditima. U vezi sa tim, i banke su danas daleko opreznije prilikom odobravanja stambenih kredita, pa su i uslovi za njihovo dobijanje značajno složeniji nego što je to bio slučaj, recimo, pre pandemije. Na kraju, i pored osnovne potrebe čoveka da sve isplanira i predvidi – počev od toga kako nas vreme očekuje, pa do toga kakva će ekonomska situacija biti u narednih dve do tri decenije – to, ipak, nije moguće”, ističe Tmušić.

Naš sagovornik kaže da je potrebno racionalno sagledati situaciju pre donošenja odluke o ovoj vrsti investicije.

Na visinu cene određene nekretnine u najvećoj meri utiče lokacija, pa se ljudi mahom odlučuju da kupe nekretnine za koje se pretpostavlja da će im cena rasti u budućnosti. Ako se osvrnemo samo na Beograd, situacija je tu i više nego jasna.

“Što ste bliži centru, cene nekretnine će rasti, koliko god to, možda bilo i neuobičajeno, imajući u vidu odlike nekih drugih većih evropskih gradova i svetskih metropola, gde je trend potpuno drugačiji, pa se ljudi odlučuju da žive udaljeniji od centra, dok je centar ostavljen da bude središte državnih i javnih institucija i poslovnih kompanija. No, to otvara brojna nerešena pitanja kod nas, počev od onih objektivnih, kao što je nerešeno pitanje gradskog prevoza (metroa), parking mesta i dr., do onih subjektivnih, koje možemo podvesti pod problem ‘palanačkog mentaliteta’”, ističe dr Tmušić.