Liberalno tržište ugrožava domaću proizvodnju, ali krompir bi mogao da napravi revoluciju

Krompir je ovih dana ponovo u žiži javnosti, pošto se u medijima pojavila priča da u Srbiji postoji veliki broj proizvođača, pa zbog toga nema ujednačnog kvaliteta, cene i uslova čuvanja, a navodno se često dešava i da su skladišta neuslovna. Prema procenama, godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 600.000 tona krompira.

„Liberalno tržište i slobodne cene, bez ograničenja uvoza, sigurno su značajno ugrozili domaću proizvodnju. Veliki trgovački lanci su, osvajanjem tržišta, svakako bili glavni konkurent domaćim proizvođačima, jer mi nemamo velikih plantaža krompira. Centralni deo Srbije veliki je proizvođač krompira, ali je satkan od malih parcela i poseda, a prosečna veličina je oko četiri do pet hektara, tako da problem u proizvodnji ove poljoprivredne kulture ne predstavljaju mala poljoprivredna gazdinstva“, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran.

Kako je dodao, pravi problemi zapravo su neoliberalno tržište, nelojalna konkurencija i nedovoljno subvencionisanje krompira. Srbija je zemlja krompira, a kako kaže, bilo je i godina kada se proizvodilo blizu milion tona (prosečno oko 700.000 do 800.000 tona).

„Ta količina zadovoljavala je domaće potrebe, ali i potrebe zemalja regiona, a deo je išao i u izvoz (u Rumuniju i druge zemlje), tako da se radilo o značajnoj proizvodnji. Glavni centri proizvodnje bili su zapadna Srbija, pre svega oko Guče, Ivanjice, Čačka, i jedan deo zapadne Bačke. Imali smo i fabrike za preradu krompira, čipsare (Čačak, Koštunići, Bačka…), a ta potrošnja je bila značajna, poput hleba. Važio je i za sirotinjsku hranu, koristila ga je i vojska“, priseća se naš sagovornik.

Bezvirusni sadni materijal

Procena agroekonomiste Prostrana je da bi krompir trebalo saditi ili sejati jer bi mogao da „doživi renesansu“, kao i ostali poljoprivredni proizvodi, u ovoj, možda čak i u narednoj godini. Na tako nešto posebno bi moglo da utiče proširenje domaćeg bezvirusnog sadnog materijala, o čemu bi trebalo da razmišlja i Vlada Srbije, da se ovakav materijal podrži određenim subvencijama.

„Kako bi se proizvodnja održavala ranije smo imali i značajan naučni centar u Guči, Zavod za krompir, koji je stradao kao i naša prehrambena industrija. Međutim, oporavio se i tu je dr Zoran Brožić koji je stvorio nove linije bezvirusnog krompira. Nadam da će Srbija, koja je zbog toga što je sa krompirom u izvozu bilo problema, morala da uvozi seme iz inostranstva, ubuduće iskoristiti svoj materijal koji će nas osloboditi virusnog krompira. Time bi ovo povrće moralo ponovo da zauzme svoje mesto i napravi pravu revoluciju na domaćem tržištu“, izjavio je naš sagovornik.

Nepovoljni cenovni ciklusi, ističe on, dešavali su se sa ovom povrtarskom kulturom svakih četiri do pet godina, gde je dolazilo do propadanja i razočaranja proizvođača. Međutim, bolji načini za čuvanje krompira pružaju šire mogućnosti.

„Tradicionalna proizvodnja krompira bori se sa modernim tržištem, uvozom, konkurencijom, ali i sa nepostojećom strategijom države za podršku proizvodnji. On i treba da ostane važan, a smatram i da je najvažniji povrtarski proizvod u Srbiji, jer se nijedno povrće ne proizvodi u takvim količinama“, naglasio je Prostran.

Statistike pokazuju da su najviše porasle cene povrća i voća, kao i kukuruz, što je za potrošače loša vest, ali će pomoći proizvođačima da se oporave pošto su visoke cene ulaganja – od goriva, đubriva, zaštite bilja, mehanizacije.

„Proizvođači će se teško uklapati, ali treba da im se pomogne oko finansiranja, kao i podizanja hladnjača za čuvanje. Takođe, mali proizvođači bi trebalo da se udružuju u zadruge. Treba da se ide i na preradu krompira u prah, proizvodnju čipsova, skrobova… Prošla godina bi sa visokim cenama mogla da ohrabri proizvođače da nešto veće površine krompira sade na proleće, a on bi mogao da ima, ili već ima, istu sudbinu kao i ostali poljoprivredni proizvodi koji su skoro godinu i po dana u trendu visokih cena. To će se odraziti i na pšenicu, kukuruz, soju, mleko, meso. Sve do jeseni njihove cene će rasti, ali sve zavisi od toga kako će se dalje odvijati pandemija korona virusa“, zaključio je agroekonomista Milan Prostran.

Mnogi proizvođači bi da odustanu od proizvodnje

Proizvođač krompira iz Ivanjice (Ivanjički krompir), Živojin Krsmanović ima malo drugačiju viziju od agroekonomiste i spreman je da, posle decenija proizvodnje, odustane od posla. Prema njegovim rečima, krompir je rodio mnogo manje 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, a prinos se prepolovio i u odnosu na prethodne godine.

„Proizvodnja se smanjila jer je bila sušna godina. Oko 2000. godine je i vredelo da se gaji krompir i da se radi, tržište se smanjilo, manje ima kupaca, tako da proizvođači gube volju. Veleprodajna cena je oko 40 dinara, ukoliko neko uzme tonu ili više, međutim slabo ga ko kupuje, jer trgovci u Beogradu, i šire, rade dosta sa uvoznim krompirom, kojeg ima mnogo. Uvozni krompir je naizgled lepši, ali po kvalitetu to nije slučaj, jer je domaći krompir lepši za potrošnju“, objašnjava naš sagovornik.

Krsmanović je primetio da u njegovom kraju dolazi do gašenja poljoprivrednih gazdinstava, kao i da mnogi koji su se u Arilju bavili jabukama, odlučuju da ih povade.

„Kod nas u brdima primećujem da se guši poljoprivreda, stočarstvo, sve. Moje kolege u Arilju, recimo, rade jabuke i ne mogu ništa da urade sa njima, te se odlučuju da vade sadnice i da ugase voćnjake. Takođe i ja planiram da smanjim proizvodnju krompira, neću više da ga radim jer se ne isplati. Mi poljoprivrednici, nemamo nikakvu zaštitu – svi nude da proizvodimo, nude hemiju, preporučuju semena, ali kada proizvodimo posle dolazimo u situaciju da moramo da bacamo plodove, pošto nemamo kome da ih prodamo. Takođe, nama je, kao i drugima, sve poskupelo, pa je i sama proizvodnja skuplja (đubrivo i ostalo sve što je neophodno)“, konstatovao je naš sagovornik iz Ivanjice.