Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
U ovim univerzalnim objektima može se gajiti i voće i povrće

Uloženo u staklenike i plastenike vraća se za pet do osam godina

AgrobiznisBiznisInvesticijeNovacPoslovanjePreduzetnik

31.8.2021 12:00 Autor: Julijana Vincan 0

Uloženo u staklenike i plastenike vraća se za pet do osam godina Uloženo u staklenike i plastenike vraća se za pet do osam godina
Kako bi se povećao prinos biljnih vrsta, kroz savremenu proizvodnju teži se intenziviranju i poboljšanju faktora koji utiču na njihov razvoj. Jasno je da... Uloženo u staklenike i plastenike vraća se za pet do osam godina

Kako bi se povećao prinos biljnih vrsta, kroz savremenu proizvodnju teži se intenziviranju i poboljšanju faktora koji utiču na njihov razvoj. Jasno je da je ova proizvodnja pod uticajem spoljašnjih faktora, pa samim tim nije i nikada ne može postati potpuno autonomna. Rešenje ili izlaz iz ove situacije uzgajivači traže u proizvodnji u zaštićenom prostoru, ali neretko imaju dilemu da li da se odluče za plastenik ili staklenik. Iako su u pitanju dva slična sistema, dobri poznavaoci znaju šta je, kada i zašto bolje koristiti.

„Razlika između staklenika i plastenika je pre svega u konstrukciji i u pokrivci. Na plastenik najčešće ide folija, što spada u ’meke’ pokrivke, a postoje i ’tvrde’ pokrivke, odnosno da plastenik bude pokriven polikarbonatom, leksanom, i tome slično. Staklenik je mnogo čvršće i jače konstrukcije i pokriven je isključivo staklom“, objasnio je za Biznis.rs rukovodilac ratarsko-povrtarske proizvodnje na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, magistar poljoprivrede Živica Jović, prvu razliku između ova dva objekta.

Kako kaže, razlike postoje u dva-tri segmenta. Naime, staklenik omogućava bolje, racionalnije korišćenje svetlosti i korišćenje boljeg spektra svetlosti, što je i njegova najveća prednost, dok je prednost plastenika mnogo bolja termoizolacija, posebno kada se koristi dupla folija na naduvavanje, gde vazduh služi kao izolator tog prostora, odnosno to čini da je u plasteniku temperatura stabilnija.

„Ako je najbitniji deo proizvodnje u zimskim mesecima – novembar, decembar, januar, februar – apsolutnu prednost dajem stakleniku zbog svetlosti koju je najteže i najskuplje dodati. Skupe su lampe koje se koriste za dopunsko ili potpuno osvetljenje. Međutim, ako je proizvodnja fokusirana na proizvodnju od marta do novembra, odnosno oktobra, ako je najveći proizvodni deo u tom periodu, apsolutnu prednost dajem plasteniku, jer je tu niža temperatura i tada ima dovoljno svetlosti i čak biljke moraju da se štite od preterane svetlosti“, obrazložio je naš sagovornik.

Neka okvirna računica pokazuje da se za dva hektara staklenika može podići tri hektara plastenika, ali su, kako navodi, cene sada porasle i jednima i drugima, te su i investicije prilično velike.

Bitna je i ta razlika što je za podizanje staklenika neophodna građevinska dozvola, što trenutno nije slučaj sa plastenikom, ali možda to može da se promeni nekim novim zakonom. Naime, plastenik nema temelje, on ima tope i spada u prave montažno-demontažne objekte, računa se u uređaj za zaštitu biljaka od spoljašnjih vremenskih prilika“, ističe Jović.

On je dodao da se radi o univerzalnim objektima, tako da sve može da se gaji u oba, kao i da postoji trend da i staklenici i plastenici budu što viši, da ‘ravan’ deo bude između četiri i šest metara.

„Dakle, u tim objektima mogu uspešno da se gaje i povrtarsko bilje i mnoge voćarske biljke, a ima slučajeva da se tako gaje trešnje, postoje takvi staklenici u Holandiji. Ima i nekih manjih objektata u Srbiji gde se gaje trešnje, tako da nema biljne vrste koja ne može da se gaji i u stakleniku i u plasteniku. U plastenicima se najčešće gaji cveće i povrće, od voćnih biljaka jagode, a postoje i pokušaji gajenja malina i borovnica“, naglasio je Živica Jović.

Foto: Pixabay.com

Što se tiče ekonomske isplativosti, to je, kako smatra Jović, pitanje koje zavisi od mnogo parametara i od mnogo faktora, a osnovna stvar u proizvodnji na ovaj način jeste grejanje i koliki su troškovi grejanja, od čega zavisi i sam uspeh u proizvodnji.

„Da ne ulazim u neke parametre kao što su cena proizvoda, jer nema sigurnosti po kojoj ceni ćete prodati nešto što ste proizveli, bilo u stakleniku, bilo u plasteniku. Objekti ovakve prirode realno gledano mogu da investiciju povrate za pet do osam godina, a ako biste imali u nekoj godini cenu kao što je sada slučaj sa malinom i kupinom, to može da bude i kraće, ali realno gledano u obzir se uzimaju neke prosečne godine sa prosečnim cenama, sa višegodišnjim prosecima. Svako ko ulazi u tu vrstu proizvodnje i očekuje da vrati investiciju za mnogo kraće vreme morao bi da ima mnogo sreće, jer je to teško izvodljivo. Što je objekat zapreminski veći, što je tehnički automatski superiorniji, dugoročno gledano je isplativiji“, zaključuje naš sagovornik.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...