Lira se oporavila posle intervencije Centralne banke Turske

Turska lira se snažno oporavila sa rekordnog minimuma, pošto je centralna banka ove zemlje intervenisala zbog, kako kaže u saopštenju, „nezdravih“ tržišnih cena.

Turska valuta je u novembru zabeležila oštar pad, nakon odluke centralne banke da dodatno ublaži monetarnu politiku uprkos rastućoj inflaciji, što je predsednik Erdogan (Recep Tayyip Erdoğan) podržao za razliku od stručne javnosti koja je uputila brojne kritike.

Centralna banka je u saopštenju navela da je „direktno“ intervenisala na tržištu „prodajnim transakcijama zbog nezdravog formiranja deviznih kurseva“, prenosi agencija Reuters.

Lira, koja je ranije pala za čak 3,3 odsto na 13,87 lira prema američkoj valuti, oporavila se na 12,76 lira za dolar na jutrošnjem trgovanju, ojačavši za više od 5,0 odsto na dnevnom nivou.

Turska valuta je u utorak dotakla dno spustivši se 14 lira prema dolaru, nakon što je Erdogan ponovo stao u odbranu ekonomske politike i pošto je dolar krenuo da raste nakon najave predsednika američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela (Jerome Powell) o monetarnom zatezanju.

Lira je ove godine izgubila 47 odsto vrednosti, pri čemu je samo u novembru zabeležila gubitak od oko 30 procenata, što je ubrzalo „topljenje“ zarada i ušteđevine Turaka i pojačalo pritisak na budžete domaćinstava.

Po peti put tokom manje od dve nedelje, Erdogan je branio ublažavanje monetarne politike koje je većina ekonomista nazvala nepromišljenim potezom. On je, u intervjuu na državnoj televiziji, rekao da „nema odustajanja“ od nove politike. „Videćemo da će kamatne stope znatno pasti i da će doći do poboljšanja deviznih kurseva uoči izbora“, rekao je Erdogan, navodi Reuters i podseća da izbori treba da se odrrže najkasnije do sredine 2023. godine.

Strateg za investicije u kompaniji Allsprings Global Investments  Brajan Džejkobsen (Brian Jacobsen) smatra da je „opasan eksperiment koji Erdogan pokušava da izvede“. „Uvozne cene će verovatno porasti kako lira pada, što će pogoršati inflaciju. Strah bi mogao da otera strane investicije, što bi otežalo finansiranje rasta“, kaže Džejkobsen, dodajući da će cena kreditnog svopa od neizvršenja povećati rizik od neizmirivanja dužničkih obaveza.

Centralna banka Turske je od septembra smanjila referentnu kamatu za 400 baznih poena na 15 odsto uprkos inflaciji koja je blizu 20 procenata. Očekuje se da će u decembru ponovo sniziti referentnu stopu.