Pandorina kutija je otvorena

Objavljivanje takozvanih Pandora papira očigledno će biti nastavljeno u narednih nekoliko nedelja, izjavio je direktor Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo (ICIJ) Džerard Rajl (Gerard Ryle).

„Ovo je tek prvi dan onoga što očekujemo da preraste u nekoliko nedelja objavljivanja priča iz naših dosijea. Omogućili smo da više od 600 novinara iz više od 100 zemalja ima neograničen pristup originalnim dokumentima i oni i dalje rade na svojim pričama“, rekao je Rajl za Tass.

On je dodao da ICIJ planira da objavi pojedine originale dokumenata iz Pandorinih papira. „Planiramo da objavimo neke od podataka u narednih nekoliko meseci, kao što smo objavljivali i dokumente iz Panama papira, Rajskih papira i drugih“, naveo je Rajl.

Sinoć je objavljeno da je u novinarskom istraživanju Pandorini papiri otkriveno da je više desetina sadašnjih i bivših državnika i moćnih milijardera povezano je sa kompanijama koje koriste poreske oaze.

Bankovni računi na ofšor lokacijama često su korišćeni da se tajno premeštaju ogromne sume novca i prikriva stvarni imetak.

U istraživanju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i 150 medija širom sveta otkriveno je da je 330 javnih zvaničnika širom sveta povezano sa ofšor računima.

Među poznatim osobama čije su finansijske konstrukcije razotkrivene nalaze se bivši britanski premijer Toni Bler (Tony Blair), ruski predsednik Putin, češki premijer Babiš, jordanski kralj i kenijski predsednik, nabraja Tanjug.

Bankovni računi na ofšor lokacijama često su korišćeni da se tajno premeštaju ogromne sume novca i prikriva stvarni imetak.

U istraživanju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i 150 medija širom sveta otkriveno je da je 330 javnih zvaničnika širom sveta povezano sa ofšor računima.

Među njima su ministri finansija Pakistana, Holandije i Brazila, kao i bivši ministri finansija Malte i Francuske – uključujući nekadašnjeg šefa Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana (Dominique Strauss-Khan).

Afera Pandorini papiri dešava se pet godina posle Panamskih papira, kada je nekoliko bitnih političara bilo smenjeno, i kada su pokrenute policijske racije širom sveta, što je nateralo lidere zemalja da podignu globalne stope oporezivanja korporacija, podseća Deutsche Welle.

Ovog puta, konzorcijum novinara, na čijem čelu su britanski Guardian i BBC, došao je u posed 11,9 miliona poverljivih dokumenata iz 14 agencija koje se bave pokretanjem ofšor firmi. U dvogodišnjem istraživanju je učestvovalo više od 600 novinara iz 150 svetskih medija. U pitanju je 2,94 terabajta podataka, piše BBC.

Istraživanje ICIJ pokazuje da moćni političari, koji bi mogli da okončaju skrivanje novca i izbegavanje poreza upotrebom poreskih rajeva – zapravo i sami profitiraju od takvog sistema.

Pandorini papiri sada otkrivaju da su bivši britanski premijer Toni Bler i njegova supruga došli do zgrade vredne 7,6 miliona evra tako što su kupili ofšor firmu koja trguje nekretninama i to od porodice bahreinskog ministra Zajeda bin Rašida al Zajanija.

Tako što su kupili udele firme – a ne direktno samu zgradu – Bler i njegova supruga su izbegli da plate porez na imetak od oko 350.000 evra. Blerovi i Al Zajanijevi tvrde da nisu imali pojma da su ovi drugi umešani u dil.

U papirima koji su procureli do novinara pominje se i češki premijer Andrej Babiš, milijarder koji se 2017. domogao izborne pobede obećavajući borbu protiv korupcije.

Babiš je 2009. ubrizgao oko 19 miliona evra u ogranak jedne naftne kompanije kako bi kupio vilu sa dva bazena i bioskopom na francuskoj rivijeri, u blizini Kana.

Kako su u okviru istraživanja otkrili češki novinari, Babiš nikada zvanično nije prijavio da ima udele u naftnoj kompaniji niti tu vilu. On je odbio da odgovara na pitanja novinara.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imao je udele u naftnoj kompaniji registrovanoj na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Samo mesec dana pre nego što je u aprilu 2019. godine izabran za predsednika, Zelenski, bivši komičar i glumac, tiho je prodao svoj deo firme Sergiju Šefiru. Njih dvojica su inače bliski prijatelji i poslovni partneri.

Kenijski predsednik Kenijata, izdanak najpoznatije političke dinastije u zemlji, takođe se u javnosti zalagao za borbu protiv korupcije i transparentnost u politici. Ali, Pandorini papiri sada pokazuju da su Kenijata i njegova majka upisani u vlasništvo jedne fondacije u Panami, poznatom poreskom raju.

Pandorini papiri otkrivaju prave vlasnike u 29.000 ofšor kompanija. Neke od njih se koriste da se sakriju bankovni računi, privatni avioni, jahte, vile ili dela poznatih umetnika poput Pikasa i Benksija.

Jordanski kralj Abdulah Drugi je, navodi se, pazario tri vile na plaži u Malibuu, čuvenom kalifornijskom utočištu poznatih milionera, što ga je koštalo blizu 60 miliona evra. Kralj je kupio nekretnine usred Arapskog proleća, kada su Jordanci preplavili ulice protestujući protiv vladajuće dinastije, korupcije i nezaposlenosti.

Dokumenti razotkrivaju i marokansku princezu Lalu Hasnu kao vlasnicu naftne kompanije koja je kupila kuću od desetak miliona evra u najboljem delu Londona.

Kolumbijska pevačica Šakira (Shakira) i bivša indijska zvezda kriketa Sačin Tendulkar (Sachin Tendulkar) su neka od imena iz šou-biznisa i sporta koja se pominju u Pandorinim papirima. Šakirin advokat je rekao da su njeni ofšor bankovni računi bili poznati i da nisu donosili nikakve poreske prednosti.

U dokumentima se može pronaći tajna imovina više od 130 milijardera, među kojima su oni iz SAD, Rusije, Indije, Meksika ili Turske.

Recimo, turski tajkun Erman Iličak (Erman Ilicak). Na ime njegove majke su se 2014. godine vodile dve ofšor kompanije na koje je bio prepisan imetak njegovog građevinskog konglomerata.

Samo u prvoj godini rada tu je prošlo oko 90 miliona evra dividendi. Iličakova firma je inače gradila predsedničku palatu za predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan), zdanje sa 1.150 soba.

Posedovanje firmi u zemljama u kojima se praktično ne plaća porez samo po sebi nije ilegalno, ali nailazi na kritike jer omogućava utaju poreza. Uz to, vode se debate o tome koliko je moralno izbegavati plaćanje poreza u zemlji u kojoj pojedinac zarađuje novac.

Prema nekim procenama stručnjaka, čak 10 odsto svetskog BDP drži se u poreskim oazama.

Iako izraz „poreski raj“ asocira na karipske lokacije, ofšor kompanije niču u brojnim zemljama koje imaju smešno niske poreske stope, poput Holandije, Irske, Singapura, Hongkonga ili čak nekim saveznim državama SAD.