Litar ulja na rafovima od 200 do 340 dinara, do kraja godine još više cene

Cene suncokretovog ulja u Srbiji konstantno rastu. Na rafovima trgovinskih lanaca jedan litar zejtina kreće se od 200 dinara, pa do 340, dok se nešto jeftinije ulje u pojedinim marketima može kupiti za 190 dinara, po akcijskim cenama.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Ministarstva trgovine, za jedan litar ulja potrošači su u julu ove godine morali da izdvoje 177 dinara, u istom periodu prošle godine 133 dinara, a kako cene iz meseca u mesec drastično rastu zbog udara na kućni budžet građani će morati da smanje potrošnju.

“Za ovakvu cenu na domaćem tržištu postoji više razloga. Pre svega, osnovni uzrok je visoka cena sirovine, odnosno suncokreta. Iako je bilo reči da će doći do smirivanja cena, s obzirom na to da je suncokret dobro rodio u Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini i Rumuniji, očigledno se to nije desilo. Drugi input koji utiče je cena nafte, koja se koristi u samom procesu proizvodnje, ali i u transportu kako sirovina, tako i rafinisanog ulja do samih trgovinskih lanaca i krajnjih potrošača”, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Kada se nafta, čija je cena za samo dva meseca skočila sa 50 na 100 dolara za barel, “ugradi” u same troškove proizvodnje i transporta dolazi do rasta cena i, ukoliko se ostvare neke crne prognoze, izvesno je da će cene do kraja godine rasti za nekoliko procenata, objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko država “povuče” ulje iz robnih rezervi može doći do stabilizacije

Uprkos tome što su cenovni uslovi nezahvalni za dalje prognoze, Prostran navodi da bi moglo doći do smirivanja cena ukoliko država ima sirovog ulja u svojim robnim rezervama, pa da na štetu svog budžeta ublaži cenovni udar kod samih potrošača.

“Pitanje je koliko država ima sirovog ulja u zalihama robnih rezervi, ali ona svakako ima mogućnost da izda nalog rafinerijama da se određena količina tog sirovog preradi u rafinisano ulje. To bi bilo dobro, ako ga ima, naročito za ovaj prvi talas tokom septembra i oktobra kada potrošači trpe veliki udar na kućni budžet zbog škole, vrtića, pripreme zimnice… Država bi na taj način mogla da ‘uskoči’ sa nekom svojom količinom i da malo amortizuje cenu”, smatra Prostran.

Potrošači moraju da racionalizuju potrošnju

Tročlana porodica na mesečnom nivou potroši tri litra ulja. Tokom pandemije, potrošači su stvarali i određene zalihe, ali je u ovakvoj situaciji ipak neophodno racionalizovati potrošnju.

“Potrošači mogu da racionalizuju ulje u potrošnji tako što će ove jeseni smanjiti proizvodnju ajvara i svega onoga što je išlo u proces prerade voća i povrća. Na taj način će napraviti uštedu u kućnom budžetu. Ako dođe do daljeg rasta cena kod nas može da stvori samo jedan psihološki, potrošački strah da se stvaraju zalihe, a ulje može da se čuva od dva-tri meseca pa do pet meseci”, kaže Prostran.

Prema njegovim rečima, ne treba očekivati da će doći do ozbiljnijeg pada cena, pa zbog toga svi koji mogu treba da se okrenu masti, koja takođe nije jeftina, ali je u tehnološkom smislu zdravija.

Da li proizvodnja u Srbiji pokriva domaće potrebe?

Kada je reč o proizvodnji suncokreta u Srbiji, u udruženju “Žita Srbije“, koje prati žitarice i uljarice kao sirovine, kažu da naša zemlja pokriva domaće potrebe, a količina ima i za izvoz.

“I ove godine proizvodnja suncokreta u liniji je sa prošlogodišnjom. Imali smo rod od oko 650.000 tona. To u potpunosti pokriva domaće potrebe i ostavlja nam na raspolaganju preko 100.000 tona za izvoz”, navode za Biznis.rs u ovom udruženju.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da dokle god je berzanska cena visoka naši proizvođači suncokreta neće se odricati svog profita.

“Zbog čega bi proizvođači i vlasnici suncokreta davali nižu cenu? Oni se ponašaju u skladu sa tržištem i svojim ekonomskim interesima. Proizvođač ili prerađivač nije u obavezi da vodi brigu o socijalnoj politici. On je dužan da stvara dohodak, obezbeđuje platu svojim radnicima i uslove za dalju reprodukciju. To su osnovni postulati u ekonomiji i tu nema milosti„, zaključuje naš sagovornik.