„Longseleri“ su dragoceni za uspešan život izdavačke kuće

Stara pošalica kaže da u Srbiji svako mašta da napiše i objavi barem jednu knjigu za svog života. Iz perspektive potencijalnih autora ta avantura ponekad uopšte ne mora biti skupa, ali kada je reč o preduzetnicima koji žele ozbiljnije da se upuste u posao izdavanja knjiga, na njihovom putu leži izračunavanje više podrazumevanih troškova, izbor između štampanja jeftinih i „masovnih“ izdanja ili luksuzno opremljenih naslova, kao i relativno spor povraćaj uloženih sredstava.

„Od troškova koji se obračunavaju prilikom formiranja cene knjige, najveći udeo imaju prava, prevod i štampa. Kod potencijalnih hitova cene za prava predstavljaju veći deo troškova, ali ako se ti naslovi isplate i prodaju dobro, udeo prava se tokom vremena smanji usled povećanih troškova štampe. Kod obimnijih knjiga znatno više se ulaže u prevod i lekturu“, objašnjava za Biznis.rs osnivač i direktor izdavačkog preduzeća „Čarobna knjiga“, Borislav Pantić. 

S druge strane, mali izdavači, a pogotovu početnici u ovom specifičnom biznisu u našoj zemlji i šire, često idu strategijom „manjeg otpora“ (i nižih troškova), pa za deo svojih naslova koje će objaviti biraju dela za koja su odavno istekla autorska prava (najčešće u trajanju od 70 godina od njihovog nastanka, mada postoje izuzeci), odnosno koja pripadaju javnom domenu. To je i razlog zašto se neka popularna dela iz svetske književnosti mogu pronaći kod nekoliko izdavača odjednom, u različitim izdanjima. „Tri musketara“, „Avanture Šerloka Holmsa“ ili celokupna dela Džeka Londona, samo neki su od brojnih primera.

Nisu retki slučajevi da u takvom pristupu mlade izdavačke kuće pribegnu i vađenju starih domaćih prevoda „iz naftalina“, kako bi po istom principu izuzeća autorskih prava, uštedeli na prevodiocima. Naravno, takvi tekstovi moraju da se makar malo rediguju i osavremene, jer je najčešće reč o izdanjima objavljivanim između dva svetska rata.

Većina ovakvih izdanja, nažalost, daleko su od kvalitetnih. Bez plaćenih prava i prevoda, i sa lekturom obavljenom na svoju ruku, uz korišćenje papira slabije gramaže i kvaliteta u nekoj od mnogobrojnih malih štamparija u Srbiji, štampanje ovakve knjige u tiražu od 500 primeraka može da košta tek nekoliko stotina evra.

Neka od izdanja koja se pripremaju na ovaj način pojave se na tržištu bez obavezne katalogizacije u publikaciji (CIP) u Narodnoj biblioteci Srbije, što govori u prilog njihove „piratske“ prirode. Slično se objavljuju i samizdat izdanja velikog broja pisaca i pesnika u pokušaju.

Dobre procene presudne za visoku poziciju na tržištu

Nasuprot pomenutoj praksi, nalaze se pažljivo promišljeni tržišni potezi izdavača koji je tokom dvadesetak godina prerastao u jednog od većih u zemlji. „Čarobna knjiga“ izdaje neka od najpoznatijih dela iz savremene svetske književnosti, popularne nauke, stripova, ali do zauzimanja visoke pozicije na domaćem tržištu bilo je potrebno praviti dobre i uvremenjene procene.

„Povratak uloženih sredstava očekuje se za godinu i po do dve godine, a ukoliko je procena bila pogrešna, onda i duže. Retko kada imamo izdanje koje se brzo isplati, jer to je u izdavaštvu teško naći. Raduje nas kada dođemo do ‘longselera’, odnosno knjige koju čitaoci zavole i preporučuju, i koja se dugo dobro prodaje“, napominje Pantić.

Veliki izdavači imaju tu prednost što mogu da kreiraju raznolikost u svojoj ponudi, tako da imaju i skuplja izdanja koja se sporije prodaju i ona koja igraju na kartu popularnosti autora, kao i neka koja budu „otkrivena“ tek vremenom.

Cene stranih autorskih prava preko ovlašćenih agencija imaju širok raspon, već u zavisnosti od imena autora, tj. njegove tržišne težine – od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Mada je česta praksa da veliki izdavači kupuju prava u paketu, za na primer desetak naslova, od iste strane izdavačke kuće, pa dobiju određene popuste i raspodele rizik ulaganja, na kraju krajeva.

No, treba doći do pozicije u kojoj izdavač može na taj način da diverzifikuje svoju ponudu krajnjim potrošačima, odnosno čitalačkoj publici.

„Oduvek smo se oslanjali na tržište, veoma mali udeo u našim prihodima čine donacije i slični izvori finansiranja. Tako je bilo i kada smo bili mali izdavač, jer život na donacijama je zavodljiv – ako se oslonite na to, i izvor presuši, ugrožena je poslovna egzistencija. Bilo nam je važno da nađemo hit knjige, jer one obezbeđuju finansijsku stabilnost i omogućavaju izdavanje drugih naslova, koji mogu biti rizičniji, ali čiji kvalitet opravdava ulaganje u njih. Kratkoročno, dolazak do hit naslova je pitanje sreće, ali dobra strategija je ono što dugoročno donosi uspeh“, zaključuje Pantić.