Mali: Predloženi budžet za 2024. razvojni, sa velikim kapitalnim ulaganjima

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas i sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Donal Mekgetigan (Donal McGettigan) povodom drugog razmatranja stendbaj aranžmana koji je Srbiji odobren u decembru prošle godine.

Mali je predstavio dosadašnje ekonomske rezultate Srbije, napredak dogovorenih reformi te informisao delegaciju da je budžet Republike Srbije za 2024. spreman i da danas počinje rasprava u Skupštini o ovom zakonu. „Srbiju očekuje usvajanje budžeta za narednu godinu. U budžetu nema nikakvih iznenađenja, na tragu smo politike koju smo do sada sprovodili“, rekao je Mali na sastanku u Ministarstvu finansija.

„Likvidni smo i na dobrom smo putu, redovno ispunjavamo sve svoje obaveze. U daljim reformama ključna ostaje energetika i restrukturiranje EPS-a, ali reformišemo i poresku administraciju i držimo se svih fiskalnih pravila. Efekti svega što smo uradili su ogromni“, rekao je Mali i zaključio da je aranžman dobar za Srbiju iz predostrožnosti, koja se dobro bori sa efektima svetske krize.

Donal Mekgetigan ocenio je da je evidentan napredak Srbije. „Razgovori oko budžeta su bili vrlo uspešni i završeni su u jako kratkom roku i to smo zajednički potvrdili. Svi strukturni ciljevi koje smo imali u programu do sada su ispunjeni, Srbija je na taj način na pravom putu u smislu ispunjenja svih dogovorenih ciljeva i obaveza u okviru aktuelnog aranžmana“, poručio je Mekgetigan, a prenelo Ministarstvo finansija.

Obrazlažući Predlog budžeta za narednu godinu u Skupštini Srbije, Mali je izjavio da je budžet razvojni i da podrazumeva ulaganja u kapitalne investicije, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija, odnosno podizanje životnog standarda građana.

Kako je Mali kazao, projektovana stopa privrednog rasta za 2024. iznosi 3,5 odsto, pa će tako bruto domaći proizvod (BDP) biti oko 74 milijarde evra, dok je javni dug projektovan na 51,7 odsto BDP-a.

„Predlogom budžeta predviđeno je i da, počev od 1. januara sledeće godine, penzije u Srbiji, prema švajcarskoj formuli, budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru budu veće za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, pa će tako iznositi 47.154 dinara, što je najveće procentualno povećanje minimalca ikada“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi potpuno preneo na poslodavce, od sledeće godine je planirano i povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 dinara na 25.000.

Ministar finansija je dodao da je projektovana inflacija za narednu godinu između četiri i pet odsto.

„Predlogom budžeta je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a“, rekao je Mali navodeći da će država nastaviti da sprovodi strategiju ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke centre, škole.

On je kao najznačajnije infrastrukturne projekte, koji će se graditi sredstvima iz budžeta, naveo obilaznicu oko Kragujevca, čija gradnja počinje u narednih nekoliko nedelja, potom brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine, od Bačkog Brega do Nakova i auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad.

„Investicije u zdravstvo će biti rekordne, pa će naredne godine iznositi 545 milijardi dinara“, kazao je Mali. Istakao je da će osim u plate zaposlenih u zdravstvo, novac biti namenjen i lečenju retkih bolesti, kao i lečenju dece i odraslih u inostranstvu. 

Dodao je i da će ulaganja u poljoprivredu biti najveća do sada i da će budžet iznositi 118 milijardi dinara, a veća izdvajanja će biti i za ekologiju i kulturu.

Kako je ranije saopšteno, Predlogom zakona o budžetu predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu. Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za pet odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.