MALI PRIVREDNICI NA IZDISAJU Sektor ugostiteljstva i turizma u bezizlaznoj situaciji

Mali, domaći privrednici organizovali su protest u centru Beograda kako bi skrenuli pažnju na situaciju u kojoj su se našli i kako bi nadležnima u Srbiji predočili svoju listu zahteva i predloga za rešavanje nastalih problema.

“Mala privreda je stub jednog ekonomskog sistema. Bez nje nema javnog sektora i ukoliko se mala privreda povuče i odbije da plati PDV samo jedan mesec, doći će do kompletnog kolapsa državnog sistema i ekonomije”, kazao je Dragan Subotić, predstavnik turističkog sektora, na konferenciji koju je pre samog protesta organizovalo udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ u saradnji sa Udruženjem turističkih agencija Srbije (UTAS) i predstavnicima Ujedinjenih ugostitelja Srbije.

Subotić je podsetio da male, porodične firme čine srž turističke ponude u Srbiji, kao i da posredničke turističke agencije čine dve trećine svih turističkih agencija na našem tržištu.

„Upravo te, ‘male’ turističke agencije, kako ih naziva Vlada Srbije, najgore su prošle“, kazao je on i podsetio da od maja traju pregovori između turističkih agencija i resornog ministarstva.  

„Presekom stanja 30. novembra, utvrđeno je da je 975 direktno zaposlenih radnika u turističkom sektoru agencija ostalo bez posla, a prema anketi koju smo sproveli od 1. januara bez posla će ostati još 1.783 ljudi. To je 60 odsto u odnosu na registrovani broj radnika u sektoru turizma u APR„, precizirao je Subotić, koji je i predstavnik UTAS.

Sve zemlje EU do danas imaju minimalno četiri usvojena paketa pomoći za celokupnu privredu, od čega su sve zemlje jedan od tih paketa usmerile isključivo na turistički sektor, objasnio je Subotić.  

„Sektor turističkih agencija Vlada Srbije pomogla je koliko i sektor bilo koje druge privredne grane. Niko nije dobio posebnu pomoć osim hotelijera. Svi ostali dobili su pomoć koja se ne odnosi na pomoć privrednicima, nego isključivo za isplatu minimalnih ličnih dohodaka. Znači oba paketa usmerena su za spašavanje radnih mesta“, kazao je Subotić.

Prema njegovim rečima, turizam je značajnije pogođen pre svega zbog nemogućnosti rada, ograničenja, smanjenog radnog vremena i uopšte nemogućnosti obavljanja posla zbog zakonskih normativa.  

Problemi sa polisama nisu rešeni

Turističke agencije su se od 1. oktobra našle u bezizlaznoj situaciji, jer su, kako navodi Subotić, ostale bez polisa osiguranja od insolventnosti i to odlukom određenih osiguravajućih društava koja su se ujedinila i stvorila monopol koji je našim zakonima zabranjen.

„Tri osiguravajuće kuće dale su istu ponudu. Najjeftinija polisa košta 8.000 evra, a najskuplja 18.000 evra. Za 90 odsto organizatora nemoguće je da dođu do polise, i to ne zbog novca već jer su osiguravajuće kuće ograničile kontigent od 40 polisa i toliko će turističkih agencija opstati na tržištu“, napominje Subotić i dodaje da niko ne sme određivati koliko će drugih privatnih poslovnih subjekata poslovati na teritoriji jedne zemlje.

Ono što za predstavnike turističkog sektora predstavlja dodatni problem jesu i krediti Fonda za razvoj. „Prema statistici koja je vođena do 30. novembra, 314 turističkih agencija podnelo je zahteve, od toga je obrađeno 25 odsto zahteva. Najveći broj agencija zahteve je predalo u maju, do danas oni nisu obrađeni“.

Zbog celokupne situacije, predstavnici turističkog sektora traže da se hitno formira stručna radna grupa u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i da se pod hitno počne sa rešavanjem zahteva u Fondu za razvoj.  

Koji su sve zahtevi malih privrednika možete pročitati u ovom tekstu.

Situacija alarmantna i ugostiteljstvu

Situacija nije ništa bolja ni u sektoru ugostiteljstva koji broji 100.000 radnika, a koji se našao u bezizlaznoj situaciji, kazala je na konferenciji Tatjana Mitrović, predstavnik Ujedinjenih ugostitelja Srbije.

„Celokupna situacija traje predugo i gura ugostitelje Srbije u ambis, na ivicu egzistencije. Mnogi su pred bankrotom i u nezavidnoj situaciji, bez trunke nade za spas. Vrlo mali broj kolega uspeo je da se spase stavljanjem firmi u mirovanje i da sačeka neka mirnija i bolja vremena“, kazala je Mitrović.

Ona je podsetila na ograničen rad ugostitelja, skraćeno radno vreme i drastično redukovan kapacitet objekata koji je smanjen na četvrtinu.

„Nemoguće je da u takvoj situaciji vi imate konstantnu normalnost u kojoj plaćate sve svoje obaveze, namete u minut i to u punom iznosu, kao da su najbolja vremena“, kazala je ona i dodala da u Srbiji nije bilo nijednog paketa mera koji se odnosi direktno na ugostiteljstvo.  

„U javnosti se pojavljuju informacije da će naš sektor dobiti smanjenje PDV koji će se odnositi samo na hranu, ne i na piće i to je opet pomoć koja više znači hotelima i restoranima nego drugim sektorima ugostiteljstva“, kazala je Mitrović.

Prema njenim rečima, to je mera koja je i ranije mogla da se donese. „Crna Gora je već 23. jula smanjila PDV sa 21 na sedam odsto. Bugarska je uradila još u aprilu kada je smanjila PDV sa 20 na devet odsto i to na hranu. Od nedavno se tih devet odsto PDV odnosi in a druge stvari – alkoholna pića, vino i pivo“, istakla je Mitrović.

Kako je objasnila, postoji čitav set mera koji bi mogao i morao u najskorije vreme da se donese jer će u protivnom ovaj sektor zaista stradati.

„Previše je stvari koje opterećuju poslovanje jednog ugostiteljskog objekta. Imamo 1.000 parafiskalnih nameta, koje je nemoguće isplatiti, do samih troškova zakupa lokala, vode i struje, a pazar nam je trenutno smanjen na 10 odsto normalnog prošlogodišnjeg pazara“, zaključila je Mitrović