MAT: U Srbiji u septembru pala i ukupna i prerađivačka proizvodnja

Privredna aktivnost u Srbiji u septembru 2022. godine pala je u odnosu na isti mesec 2021. godine, pa je smanjena ukupna industrijska proizvodnja i proizvodnja prerađivačke industrije, navedeno je u novembarskom izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

„Osnovna karakteristika privredne aktivnosti u septembru ove godine u odnosu na isti period 2021. godine je opadanje ukupne industrijske proizvodnje i proizvodnja prerađivačke industrije“, naveli su stručnjaci MAT -a, prenosi Beta.

Dodaje se da je ostvaren samo minimalan porast proizvodnje rudarstva, jer se rast proizvodnje zadržao samo u oblasti eksploatacije ruda metala, dok je u svim ostalim oblastima proizvodnja međugodišnje smanjena.

Proizvodnja elektroprivrede je u septembru ostala na prošlogodišnjem nivou, što je u suštini pozitivna promena, posmatrano kumulativno za devet meseci pad je samo ublažen, ali je još veći od deset odsto.

Prerađivačka industrija u septembru imala je međugodišnji pad proizvodnje iako je porast zabeležen u četrnaest, a pad u deset oblasti.

Reč je o tome da je u nekima od njih učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji visoko, a pad u septembru izuzetno veliki, prehrambena, duvanska, farmaceutska industrija, proizvodnja nemetalnih minerala, proizvodnja nameštaja i proizvodnja osnovnih metala su imale rekordni pad.

„Desezonirane vrednosti u septembru su bile niže od proseka prethodne godine, trendne vrednosti i kod ukupne i kod prerađivačke industrije su šestomesečnim opadanjem takođe dospele na nivo ispod proseka prethodne godine“, naveli su stručnjaci MAT-a.

Dodaje se da su vrednosti izvoza i uvoza u spoljnotrgovinskoj razmeni u septembru međugodišnje ostali visoki, ali osetno niži od onih u prvom polugođu, s tim što je porast izvoza u septembru neznatno premašio porast uvoza.

U devetomesečnom periodu ove godine porast vrednosti uvoza je znatno veći od porasta izvoza, a u velikoj meri je zasnovan na porastu cena robe iz uvoza.

Visok uticaj uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu.

I u septembru je nastavljeno povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. godine. Medjugodišnja inflacija je u avgustu i septembru 2022. kao i ranije, bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji (EU), ali i manja u Srbiji nego u nekim njenim članicama.

U avgustu i septembru 2022. godine međugodišnja inflacija je u Srbiji bila 12,8 odsto i 13,6 odsto, a 10,1 odsto i 10,9 odsto u EU. U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju imalo je deset zemalja EU u avgustu, a osam zemalja EU u septembru ove godine.

U avgustu 2022. godine veću međugodišnju inflaciju od Srbije imale su članice EU, Rumunija (13,3 odsto), Slovačka (13,4 odsto), Holandija (13,7 odsto), Poljska (14,8 odsto), Bugarska (15 odsto), Češka (17,1 odsto), Mađarska (18,6 odsto), Litvanija (21,1 odsto), Letonija (21,4 odsto) i Estonija (25,2 odsto).

U septembru 2022. godine, veću međugodišnju inflaciju od Srbije imale su članice EU: Bugarska (15,6 odsto), Poljska (15,7 odsto), Holandija (17,1 odsto), Češka (17,8 odsto), Mađarska (20,7 odsto), Letonija (22 odsto), Litvanija (22,5 odsto) i Estonija (24,1 odsto).